Prema podacima istraživačke kompanije Digital Finance Analitics (DFA), ukupno 1,1 milion Australijanaca namerava da proda svoje domove u narednih šest meseci.
Demografski gledano, 298.093 međunarodnih vlasnika (strani državljani i Oziji koji žive u inostranstvu), 309.032 investitora, 115.893 prodavaca koji će kupiti skuplju nekretninu, 350.093 onih koji će kupiti jeftiniju, i 28.003 kupca prvih kuća namerava da započne prodaju do polovine naredne godine.
Iako neće svi anketirani zaista i staviti nekretnine u oglase, evidentan je značajan porast broja vlasnika kuća koji žele da to učine, u poređenju sa 2019.
Naime, te godine je svega 337.000 ljudi nameravalo da proda imovinu u narednih šest meseci.
Ovo povećanje od 226 odsto potencijalno bi moglo da predstavlja “seizmički pomak“ u ravnoteži ponude i potražnje na tržištu. Ovaj efekat bi mogao da bude posebno zapažen u nekim gradovima, kao što su Sidnej i Melburn.
Prema podacima SKM Research-a, broj ponuđenih nekretnina u Melburnu je trenutno najviši u poslednjih šest godina za ovaj period godine. Slična je situacija i sa prestonicom NSW.
Kvinslend u žiži
DFA-ovi podaci za 2019. pokazali su da je na svakog prodavca dolazilo 3,69 ljudi koji su u narednih šest meseci nameravali da kupe nekretninu. Posle pandemije, sve se izmenilo. U proseku, 2,15 osoba namerava da proda, dok svega jedna osoba želi da kupi nekretninu.
Prošle godine, ukupna neto potražnja za nekretninama (broj ljudi koji žele da kupe umanjen za broj onih koji žele da prodaju) bila je nešto veća od 907.000 kuća.
Danas, neto potražnja za imovinom u narednih šest meseci iznosi -589.580 kuća.
Istraživanje pokazuje smanjenu potražnju za stambenim jedinicama -676.372 domova, u poređenju sa izuzetno potražnjom od 577.454 u 2019.
Nešto bolja situacija je za vlasnike kuća, jer je neto potražnja 86.792 domova, ali i dalje smanjenom za 73 odsto u poređenju sa 2019. godinom.
Koji su razlozi prodaje?
Jedna od razloga jeste činjenica da su se prioriteti u toku pandemije promenili. Tako sve veći broj ljudi napušta centar grada i seli se u prigradska naselja, ili unutrašnjost zemlje.
Pored toga, DFA-ovi podaci pokazuju da je skoro 9.000 ljudi u NSW i oko 14.200 žitelja Viktorije planira da se u narednih 12 meseci preseli u Kvinslend, Južnu Australiju, Tasmaniju i Zapadnu Australiju.
Građani obe države se mahom odlučuju za Kvinslend, njih 12.587, a zatim u Zapadnu Australiju (6.788).
Nezaposlenost ima uticaja
Kako je Australija zbog zdravstvene krize, posle skoro 30 godina, ušla u recesiju, došlo je do značajnog skoka nezaposlenosti i trebaće godine da se pojedine industrije oporave.
Upravo je nezaposlenost, ili nemogućnost da se nađe nov posao sa sličnim primanjima, naveo mnoge da razmisle o prodaji.
Pored toga, mnogi primaoci bilo koje državne pomoći će najkasnije do aprila 2021. ostati bez nje.
Rekordno niske kamate
Ključni doprinos povećanju interesovanja za kupovinu nekretnina trenutno je rekordno niska kamatna stopa. Prema najnovijim podacima Australijske rezervne banke (RBA), nove trogodišnje prosečne stope hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom su 2,3 odsto, najniže nego ikada.
RBA je izjavila da neće povećavati zvanične kamatne stope sve dok se ne postigne napredak ka punoj zaposlenosti i dok ne bude uverena da će inflacija biti održiva unutar ciljanog opsega od dva do tri odsto.
Poslednjih meseci, glavne banke su više puta menjale prognoze cene nekretnina, od predviđanja pada cena, do rasta cena, pa u nekim gradovima i probijanja granica cene u novoj godini.
S obzirom na bezbroj neizvesnosti, bilo koji oblik ekonomskog predviđanja pokazao se u najmanju ruku izazovnim. Ono što se zna, to je da već nekoliko godina nacija beleži višedecenijski nizak nivo transakcija imovine, sa prometom na skoro polovini nivoa decenijskog proseka zabeleženog u 2014/15.
Ukoliko se podaci DFA pokažu tačni za 2021, tržište nekretnina može da zabeleži istorijski maksimum. Kako će se to odraziti na ekonomiju države ostaje da se vidi.
Stopa nezaposlenosti u državi
Ukoliko se pogledaju godine koje su prethodile poslednjoj zvaničnoj recesiji Australije, ranih 1990-ih, stopa nezaposlenosti je bila 5,8 odsto krajem 1989, a zatim je porasla na 11,2 odsto u decembru 1992, i nije se vratila na prethodno nivo sve do avgusta 2003.
Pred globalnu ekonomsku krizu, nacionalna stopa nezaposlenosti dostigla je najniži nivo od 4,0 odsto u februaru 2008, i popela se na 5,9 odsto u junu 2009. Od tada do danas najniža stopa je bila 4,9 odsto i to svega jedan mesec.
Nezaposlenost je u februaru 2020. dostigla 5,1 odsto, a sada je preko sedam, s tim da do kraja godine može da bude i deset odsto.
