Tekuće Svetsko klupsko prvenstvo, trebalo bi da predstavlja pokaznu vežbu za predstojeće Svetsko prvenstvo koje će se naredne godine odigrati u Kanadi, Meksiku i SAD. Bar do sada, vežba se pokazala poprilično neuspešna. Poluprazni stadioni, česti prekidi zbog oluja, kiše i omanjih tornada koji ovih meseci haraju Sjedinjenim Državama. Teško je zamisliti koliko će interesovanje za fudbal biti u Kanadi, zemlji hokeja i pomalo NBA.
Verovatno će stadioni u Meksiku biti puniji, pre svega navijačima iz Latinske Amerike, ali zbog vremenske razlike, utakmice evropskih selekcija verovatno će se igrati u podne po lokalnom vremenu. Imam dovoljno godina da se sećam onog svetskog prvenstva u Meksiku kad se igralo u podne uz temperature veće od 30 stepeni. Slično će biti i u SAD, fudbal u vreme kasnog doručka ili ranog ručka. Naravno, biće i onih utakmica koje ćemo mi u Evropi pratiti u ranu zoru.
Problem će biti i odlazak evropskih navijača preko Okeana. Avio-karte nisu jeftine, po pravilu uz takve događaje ide i skok cena hotela i svih drugih varijanti boravka. A tek cena ulaznica… Domaćin računa na potomke evropskih migranata, možda s pravom, možda će njih više da interesuju reprezentacije porekla svojih predaka, nego ovi klubovi iz tih zemalja.
Zbog svega što sam naveo, verovatno će se mnogi složiti da je ipak najbolje Svetsko prvenstvo ono koje se igra u Evropi. Jasno je da FIFA mora da razmišlja da i drugi kontinenti imaju prava da budu u centru pažnje tih mesec dana, postoji rotacija, ali mi navijači imamo pravo da budemo zadovoljni ili ne. Tačno je da je fudbal svetski brend, ali tačno je i da je evropski fudbal ono što navijači širom sveta najviše gledaju.
