Iako je bio radni dan, u sredu se u Sabornom hramu Velikomučenika Georgija u Kabramati okupio veliki broj vernog naroda, koji se nakon dvonedeljnog posta u čast Bogorodice došao pričestiti.
Svetu liturgiju služio je prota Đuro Đurđević, starešina kabramatskog hrama, uz sasluženje prote Nikole Bilića i đakona Miloša Raketića, a odgovarao je hor ovog hrama.
Praznik Velike Gospojine je praznik Uspenija Presvete Bogorodice, praznik Njenog odlaska iz ovoga sveta u nebeske dvore kod Sina svog ljubljenog, Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina Božjeg. To je veliki praznik i sadržina njegova nas pobuđuje i poučava o najvažnijim pitanjima iz našeg života.
Naša crkva je ustanovila Gospojinski post da se u slavu Božju i u spomen Presvete Bogorodice uzdržavamo i od onoga što telo naše hoće iz ljubavi prema Bogu i prema njegovim svetim ugodnicima. Zato se pričešćujemo svetim tajnama, svetim pričešćem, da nas taj duhovni oganj očisti i da se kao zlato koje se u vatri kali i sve više pokazuje u svojoj vrednosti i svojoj svetlosti, u svome sjaju, i naša duša tako očisti kroz sveto pričešće.
Nakon pričešća velikog broja vernika, prota Đuro Đurđević je čestitao veliki praznik govoreći o svetiteljki:
– Zaista osim samog našeg spasitelja Gospoda Boga Isusa Hrista, ne postoji u našem bogoslovlju i crkvenoj ideologiji i terminologiji niti jedna ličnost kojoj pripadaju epiteti dostojni slavljenja kao o Svetoj Bogomajci, koja je u svojoj utrobi nosila Hrista, njoj kojoj je arhangel Gavrilo objavio radosnu vest: „Blagoslovena si ti među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje…“ Nije se Bogomajka pogordila tada nego je uzvratila rečima: „Evo sluškinje tvoje, neka bude po rečima tvojim…“ – besedio je prota Đuro i, pričajući i o svojim iskustvima stečenim obilascima zatvorenika po zatvorima, izneo podatak da je više od devedeset procenata zatvorenika poželelo da ima ikonu Presvete Bogorodice i da moleći se njenom liku traže pomoć, oprost i zaštitu.
Akademija u Kasl Hilu, svečanost u Varovilu
Uzdižući molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji su došli u hram, kao i sve srodnike i sav narod verni, prota Đuro je dao i nekoliko važnih obaveštenja vezanih za hram i za našu crkvu u Australiji.
Čuli smo tako da će kabramatski hram posetiti i toga dana u molitvi učestvovati monah manastira Hilandar, visoko prepodobni arhimandrit Metodije, u nedelju, 8. septembra, te da će se u četvrtak 5. septembra održati svečana akademija povodom 800 godina pravoslavlja kod Srba i 70 godina SPC u Australiji. Akademija će se održati u Kasl Hilu.
Zatim je proto Đuro pozvao sve da dođu na imanje Koledža „Sveti Sava“ u Varovilu, gde će se u subotu, 7. septembra, posle Svete arhijerejske liturgije, koja počinje u 9.30, na tome mestu održati velika svečanost i kulturno-umetnički program.
Slavimo uspinjanje, a ne usnuće Prečiste
Da, praznik Uspenija Presvete Bogorodice.
U rođenju si devstvo sačuvala, u smrti Svet nisi ostavila, Bogorodice. Prešla si u život, budući Mati Života, i molitvama Tvojim izbavljaš od smrti duše naše (tropar, tj. pohvalna pesma).
Jutros u oltaru kažem ocu Đuri da sam kršten u hramu koji je posvećen Uspeniju. Delim naforu, a gospođa Ratka Maleš, koja pripadaše susednoj parohiji, bugojanskoj, veli mi: „Eh, da smo sad u Vakufu.“
Rekoh joj: „Baš sad rekoh ocu Đuri da sam tu kršten.“
Misli ovih dana treptaju oko Donjeg Vakufa i hrama u istom. Poslao sam iz Kaća nekoliko mojih knjiga „U službi Bogu i rodu“ da se podele. Odneo je pop Predrag Milutin. Milutin je ovde prezime, mada imamo i ime Milutin.
Kad smo kod reči prezime, pitali Muju kako mu je ime i prezime. Veli on: „Mujo mi je ime, i pre zime i posle zime.“
Elem, pop Predrag Milutin je iz mog sela iz Bosne, ali ga nisam nikad video. Mnogo je mlađi i nigde se nismo sustigli ni upoznali. Knjige mu je predao otac Stojan Bilić, paroh u Novom Sadu. Valjda su danas podeljene našoj raji. To me strašno raduje. Namenjene su da se dele, a ne da se prodaju, Bogu neka je hvala!
Ako te zaboravim…
Taj naš narod, ta naša raja koja živi po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, dolazi o Gospojini te odsluže liturgiju sveštenici, narod se moli i pričesti, obave se razne molitve, malo se i provesele i dolaze da se tu vrate tek sledećeg praznika Velike Gospojine.
Pošalje meni poneko svake godine nekoliko slika ili deo filma i tako ja to u suzama pogledam i setim se pesme Jevreja u Vavilonskom ropstvu: „Na rjekah vavilonskih sjedohom i plakahom… Ako zaboravim tebe, Jerusalima, neka bude zaboravljena desnica moja…“ Tako i ja nešto slično Jevrejima želim da bar vidim u slikama grad u kojem sam kršten, tj. duhovno rođen. Eto, zahvaljujući tehnici bar mogu da vidim kako je hram ovih dana ofarban i opremljen da se što lepše proslavi praznik Uspenija. Što me mnogo raduje.
Meni su poneki čestitali praznik, među kojima i dva sveštenika, Milorad Bajbić i Milorad Lukić. Oba su sa mnom završili Bogoslovlje u Beogradu. Te se nešto mislim, pa ovi mi čestitaju, što nikad nisu bili u Vakufu, ni zavirili…
Ima jedno selo kod Novog Sada, zove se Gospođinci. Pa, zašto Gospođinci? Evo zašto. Kako je selo Đurđevo, takođe nedaleko od Novog Sada, posvećeno svetom Đorđu, te su oni đurđevci, đurđevnjaci i slično, tako su ovi posvećeni iliti povereni Gospođici, Gospođi, Velikoj Gospođici, Gospojini. Dakle Gospođinčani su oni iz Gospođinaca, koji su povereni Gospođici, tj. Bogorodici. Nekad su oni sami sebe posvetili, tj. svoje selo i sebe Bogorodici, što će reći – Gospođici. Dakle, lepo ime i dobro poverenje, Bogorodici. Mnogi Gospođinčani ne znaju da imaju tako lepo ime.
Doduše, svi smo mi u ovom slučaju gospođinčani, svi mi tražimo zaštitu od Presvete Bogorodice i mi smo na neki način Gospođinčani – doduše oni su još više, njima i njihovo ime to potvrđuje. Čestitam im praznik današnji i ime gospođinačko!
Susret s apostolima
Elem, kako to da mi praznijemo Malu Gospojinu, Veliku Gospojinu, pokrov Bogorodičin, pojas Bogorodičin, Vavedenije presvete Bogorodice…
Mala Gospojina je praznik rođenja Presvete Bogorodice. Velika Gospojina je smrt presvete Bogorodice…
Imala je Ona oko šezdeset godina kad se upokojila. Želela je Ona da što pre ode kod svog Sina Gospoda, našeg Isusa Hrista. Javljeno joj je da će biti uzeta i da će otići kod Njega. Poželela je da vidi sve apostole pre nego šta ode. Svi su čudom bili tu, osim apostola Tome. Tomo znači blizanac. Tomo dolazi nakon tri dana. Otvaraju grob i kovčeg da bi On celivao svetu prečistu Bogorodicu Mariju, ali tela Njenog tu nije bilo. Njeno telo je uzneseno na nebo kod njenog Sina.
Zato je pravilnije da ime uspenije podrazumevamo kao uspinjanje, penjanje na Nebo, radije nego usnuće iliti smrt. Jer nam je daleko važnije što se Prečista uznela na Nebo nego što je umrla.
Molitvama svete Bogorodice Gospode Isuse Hriste pomiluj nas!
