Pomorandža se pojavila u 16. veku, a uzgajali su je španski monasi. U 20. veku italijanski doseljenik došao je na ideju da napravi dobro poznati đus. Vremenom je ovaj napitak postao tražen i popularan zbog svog osvežavajućeg ukusa.
Ma koliko Amerikanci bili uvereni u to, pomorandža nije potekla s Floride. Ona se u ovoj američkoj državi prvi put pojavila u ranom 16. veku, kad su španski monasi počeli da je gaje kod mesta Sent Avgustin. Međutim, tek zahvaljujući italijanskom doseljeniku Antoniju Rosiju, koji je 1957. godine osnovao „Tropikanu“, Florida danas svet snabdeva s četrdest odsto đusa i po tome je, posle Brazila, na drugom mestu.
Antonio Rosi je u početku ručno pravio sok od pomoradže, sipao ga u staklene boce i snabdevao lokalno stanovništvo. Kad je savladao postupak pasterizacije, mogao je da proširi proizvodnju. Potražnja za Rosijevim đusom je bila sveveća. Posebno se pročuo na severu države. Veliki uspeh postigao je tako što je žednim Njujorčanima isporučivao zamrznut sok od pomorandže.
Nažalost, brodovi za prevoz bili su suviše spori i skupi, dok su kamioni bili nepouzdani. Godine 1972. Antonio Rosi došao je na spasonosnu ideju: kupio je gotovo dva metra dugu kompoziciju sastavljenu od šesdeset vagona, obezbedio je dobru izolaciju, dovoljno nisku temperaturu i potom tu kompoziciju napunio đusom. Za samo godinu dana je kupio i drugu kompoziciju od sto pedeset vagona. Jednom nedeljno voz je stizao u Nju Džerzi s dva i po miliiona galona osvežavajućeg prirodnog napitka.
Danas je đus veoma popularno piće i često se naručuje u kafićima. Osvežavajuć i zdrav napitak, mnogima je omiljeni.
