Danas, Obrenovac "životari". Slučajni prolaznik koga bi put naneo u ovo mesto, 30 kilometara od Beograda, ne bi mogao "golim okom" da primeti da je pre više od sedam meseci ovde bio haos, da je vodena stihija odnela sve što je moglo da se odnese, da je oštećeno ili srušeno više hiljada domaćinstava, da je nekoliko desetine hiljada Obrenovčana moralo spas da potraži kod rodbine, prijatelja, u prihvatnim centrima…
Ipak, ako bi se malo "zagrebalo" videlo bi se da Obrenovac i dalje preživljava teške dane. Život se koliko-toliko vratio u normalu, ali ostali su "ožiljci" kako na ljudima, tako i na objektima. Rane su još sveže, sećanja bolna, ali mora se dalje.
Jedan od mnogih Obrenovčana koji je tih kobnih dana, 15. i 16. maja 2014. godine ostao bez krova nad glavom je novinar "Hotsporta" Aleksandar Milosavljević. Ovaj 36-godišnjak za Vestionline nerado se prisetio kobnih dana kada su njegova majka i on preživljavali pravi pakao.
Stan Aleksandra Milosavljevića pošto se voda povukla
"Prethodna dve noći sam ostao budan jer su dolazile informacije da je stanje kritično. Međutim, noć kada je voda ušla u stan sam zaspao. Majka me je probudila rano ujutru i rekla da je voda nosi automobile. Izašao sam ispred zgrade i video da vodena stihija nezadrživo grabi", priča Milosavljević. "Za nekoliko sati voda je ušla više od dva metra u stan. Uspeo sam da spasim nešto garderobe, računar, ostalo je sve uništeno".
Ubrzo je Aleksandar sa majkom, evakuisan. Prvo su boravili u prihvatnom centru "Basketlend" na Čukarici, Studentskom domu na Karaburmi, desetak dana bili su kod prijatelja u Beogradu, zatim kod strica u Ratarima, da bi 1. avgusta stan uspeli da osposobe za nesmetani život.
Dve omiljene zastave, srpska i ruska sačuvane su od stihije
"Veliku zahvalnost u tim teškim trenucima dugujem ruskim specijalcima i lokalnim alasima, koji su bili u Obrenovcu tih prvih kritičnih dana kada se vojska i policija još nisu organizovali. Posle nekoliko dana vratio sam u Obrenovac da obiđem stan. Tu scene nikada neću zaboraviti. Obrenovac je izgledao kao grad duhova, sablasno prazan, bez struje. Dolazila je komisija koja je sačinila zapisnik o šteti. Bilo je sve uništeno. Čekali smo da se voda povuče, a onda krenuli u saniranju štete. Majka i ja smo imali nešto ušteđevine, nešto smo novca pozajmili, majstori su bili strpljivi, čekali su nas…
Spora, užasno spora i neefikasna državna administracija po ko zna koji put pokazala se kao rak-rana Srbije. Trebalo je tri meseca, da sve bude zapisano, provereno, kategorizovano, ne bi li prvi Obrenovčani dobili novac, koji im je bio preko potreban kako bi što pre mogli da poprave oštećene domove.
Čučković ostao na vlasti, naprednjaci umesto demokrata
Prekomponovanje: Miroslav Čučković je ostao predsednk opštine Obrenovac
Često osporavani predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković, kadar ugašenih Ujedinjenih regiona Srbije, uspeo je da se održi na vlasti i pored žestoke opozicije i nezadovoljstva građana njegovim radom. Prošlog meseca, prekomponovana je vlast u ovoj beogradskoj opštini. Demokratska stranka je izbačena, a na njeno mesto uskočili su napednjaci. Nekada ljuti protivnici, koji su, ne tako davno, ispisivali pogrdne parole jedni o drugima i vodili medijski rat putem lokalnih novina sada su zajedno na vlasti. Nezvanično, Obrenovcem kruže priče da je Čučković prešao u SNS, ali nema još zvanične potvrde.
"Novac, 350.000 smo dobili oko 20. avgusta. Naravno, dobijeno nije bilo dovoljno da se sanira šteta. Otprilke smo sa tim parama mogli da sredimo pod i zidove. Moram da se zahvalim i Rukometnom savezu Srbije, od kojih smo dobili belu tehniku, kao i još nekim humanitarnim organizacijama koji su nam dali jednokratnu novčanu pomoć", kaže Milosavljević i dodaje da ga niko od lokalne samouprave nije kontaktirao, pozvao da pita da li mu je nešto potrebno.
Milosavljević, koji je osetio šta znači kad u danu ostaneš bez ičega, je najpozvaniji da uporedi Obrenovac nekada i sada.
Lokal u Ulici Miloša Obrenovića koji još nije saniran
"Biće potrebno još mnogo vremena da se vrati "status kvo". Sanacija ide jako sporo. Obdaništa su tek od skoro počela ra rade, škole nisu u punom kapicitetu mogle da koriste prostorije, nastava je držana samo na spratovima… U samom centru je, koliko-toliko, sređeno, mada ima i u glavnoj ulici mnogo lokala koji nisu sanirani, ali kada se ode po obodima Obrenovca vide se posledice. Takođe, mnogi privatnici nisu otvorili radnje, mnogi su zbog toga ostali bez posla", zaključuje Milosavljević.
Pročitajte još:
Foto: Ilustracija
Sekunde do smrti kraj Obrenovca
Dobro, poplave… Nego, šta bi u "Sili"?
Iskustva i drugih Obrenovčana slična su Milosavljevićevim. Dobijeni novac od države nije bio ni približno dovoljan da se saniraju posledice katastrofalnih poplava. Tokom avgusta i septembra organizavni su protesti građana, koji nisu bili zadovoljni brzinom i visinom nadoknade. Pogotovo su u protestima bili istrajni u Udruženju naselja "Braće Jugović", koji su pretrpeli najveća oštećenja. Nekoliko stotina Obrenovčana blokiralo je glavni most na ulazu u grad i glavne saobraćajnice, ali njihovi apeli za pomoć nisu urodili plodom.
Sport na izdisaju
Obrenovački sport preživljava teške trenutke. Fudbalski klub Radnički, koji je nekada igrao najjaču lige Srbije i koje je iznedrio reprezentativce što sadašnje, što bivše, igra na pomoćnom terenu. Glavni teren na gradskom stadionu na "Vašarištu" je u katastofalnom stanju, sa travom koja je požutela i zarasla u korov. Obećavana je pomoć od FSS, ali…
Takođe, u funkciji nije ni Hala sportova, pa odbojkašice TENT-a igraju mečeve Super lige na Ubu. Bazen, koji je pre poplava bio jedan od najboljih u Srbiji, takođe ne radi.
Posle poplava najviši državni funkcioneri dolazili su u Obrenovac. Obećavale su se "kule i gradovi", ali…Premijer Aleksandar Vučić rekao je letos da će to zime sve kuće koje su srušene da budu izgrađena, ali zima je stigla, a radovi i dalje traju. Dovoljno je proći pored hotela, koji je pre poplava zvrjao prazan, i videti da uveče svetla gore na svim prozorima, pa je jasno da su mnogi hladnu zimu dočekali u prihvatnim centrima. Osim hotela u Obrenovcu, raseljenih ima i u kasarni. Oko 500 ljudi još se nisu vratili svojim domovima. Neki su pre poplava bili podstanari, a neki su dobili novac od države, koji nije bio dovoljan da se saniraju štete i vrate u svoje domove.
Bilo je i slučajeva kada su, da bi se ispoštovali rokovi koji su dati, nadležni uručivali ključeve novih kuća porodicama kojima je vodena stihija uništila domaćinstva, a kada se kamere ugase, ministri odu, radovi se nastave.
Da u svakom "žitu mora da ima kukolja" govore brojne informacije o tome da je bilo onih koji su "lovili u mutnom", zloupotrebljavali pomoć li lažirali podatke o oštećenjima. Primer da su Obrenovčani koji dele istu kuću, dobili različite iznose govore u prilog tome da je bilo i nepravilnosti.
Najveći ceh platili su mali privrednici u Obrenovcu. Oni dosad nisu dobili ni dinar pomoći, mada ima najava iz Vlade Srbije da bi uskoro mogli da dobiju novčanu nadoknadu kako bi mogli malo da "stanu na noge". Takođe, tržište nekretnina je zamrlo. Ako se prosperitet grada meri cenom kvadratnom metra stana, onda je Obrenovac, pre poplava, bio grad budućnosti. Cene stanova nekada su rapidno rasle, da bi danas pale i za 30 odsto. Stanovi koji su vredeli oko 800 evra po kvadratu sada ne mogu da se pridaju ni za 600. Veliki broj oglasa postoji u gradu gde se pretežno prodaju nekretnine (uz obavezni dodatak – nepoplavljen). Malo je onih koji bi poželeli da sada dođu da žive u Obrenovac.
Investicije su, zasad, samo na papiru, daleko od realizacije. Tokom posete francuskog premijera Manuela Valsa Obrenovcu, premijer Srbije Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će jedna francuska kompanija da potpiše memorandum sa Vladom Srbije o razumevanju, a zatim i ugovor koji će omogućiti zaposlenje 1.400 ljudi u Obrenovcu. Da ne bude obećanje – ludo radovanje kao o čuvenoj fabrici čipova, vredne nekoliko milijardi dolara, koja samo što ne krene da se gradi u Srbiji…
Lokal u Obrenovcu koji zvrji prazan
Posle svega ostaje pitanja koje lebdi u vazduhu: Ko je kriv? Da li je ova katastrofa mogla da se izbegne? Da li je ljudski faktor zakazao"? Iz udruženja naselja "Braće Jugović" najavljivane su krivične prijave protiv države, jer smatraju da nezapamćena poplava u maju nije bila elementarna nepogoda, nego katastrofa koju je neko svojom nepažnjom i neodgovornošću doveo u Obrenovac. Ali, po staorom dobrom običaju u Srbji, niko nije kriv. Ili da citiramo direktora Javnog preduzeća "Srbijavode" Gorana Puzovića, koji je na pitanje novinara ko je kriv, nekoliko dana posle poplava, "mrtav hladan" odgovorio: "Bog"! Verovatno su građani trebalo "svevišnjem" da se obrate, a ne nesposobnoj državi…
