Trener Partizana Željko Obradović dao je intervju za list „Nedeljnik“ u kom je govorio o košarci, a u nekim od primera koje je naveo spomenuo je i Nikolu Jokića!
Obradović je istakao da velike zasluge za Jokićev uspon idu na račun trenera Denvera Majkla Melouna čije ideje je uporedio i sa Duškom Vujoševićem.
– Često se potcenjuje njegov trener Majk Meloun. On je čovek koji je prepoznao ono što većina nas nije – da Jokić može da prenese loptu, da bude glavni čovek u napadu. Dao mu je poverenje koje verovano nigde drugde ne bi dobio. A Nikola je genije. Najbolji dodavač NBA lige i to je naplatio i nadogradio. Tako su sada visoki igrači počeli da razvijaju svoje sposobnosti, izašli su iz kalupa…Samo da vam kažem, bio je jedan čovek koji je takve ideje imao i u Jugoslaviji, još odavno – rekao je Obradović i dodao:
– To je Dule Vujošević. On je u Partizanu krajem 80-ih koristio Divca kao trojku i oko njega gradio igru. Pričali su da on nije normalan sa takvim asimetričnim napadom, da eksperimentiše. Ljudi uvek pričaju… Tako se priča i da veliki igrači ne mogu da se kopiraju. Naravno da mogu. Modeli igre ne mogu da se kopiraju jer nemaš 12 istih igrača ili istu petorku, ali igrači mogu. Pa košarka se tako razvila. Veliki igrači su kopirani, a drugi veliki su na to dodavali svoje nove poteze.
– Ne može da se kopira Džordanova završnica, ali Medžik i njegova dodavanja mogu. Ne može da se kopira Janisovo telo ili Jokićeva brzina razmišljanja, ne može ni šut Stefa Karija, ali njegove kretnje, to kako Kari namešta stopala, naravno da može. Druga je stvar što Alen Smailagić priča da je samo jednom došao pre Karija da šutira. I tad mu je Stef rekao da više nikada neće doći pre njega. Alen dođe u sedam ujutru, ovaj već tamo. I posle, kao, što je najbolji šuter svih vremena?
Priznao je Obradović i da često odsanja akcije koje sprema za svoj tim.
– Nije mi se malo puta dogodilo da odsanjam akciju. Da je odsanjam bukvalno. Imam problem, razmišljam kako da olaškam igraču da postigne koš i legnem da spavam. Sanjam terene, igrače, postavku i tu akciju. Probudim se, nacrtam je i počnemo da treniramo i igramo. Mnogo mi se puta to dogodilo. Ili se brijem. I negde tamo u ogledalu iza mene, vidim nešto, neki oblik koji me asocira na nešto i tako se rodi nova ideja.
Košarka je, kako smo rekli, da igrač ubaci loptu. To mu je potrebno olakšati, a najjednostavniji princip je da mu omogućiš da to radi protiv igrača nad kojim ima prednost. Znači potrebno je da izazoveš preuzimanje u odbrani i da brži igrač igra protiv sporijeg ili viši protiv nižeg. Sad, tu postoji mnogo načina. Ja sam uvek znao kako želim da mi igraju ekipe… Način na koji igram odbranu i način na koji slušam svoje igrače u napadu. Jer ne postoji ništa u košarci što nije izmislio igrač. Trener koji to prepoznaje pobeđuje.
O priči da je politički stigao u Partizan, Obradović je rekao:
– Nikakav pritisak na mene nije vršen i odluka da se vratim u Partizan je bila samo moja. Ne može Željka Obradovića niko ni na šta da natera… Ja sam samo svoj. Imam iza sebe godine u kojima se nikada nisam krio iza bilo koga, jer za tim nisam imao potrebu, sve sam u životu uradio tako što nisam pripadao nikome. Svoje političko opredeljenje iskazujem tako što zaokružim neki broj na glasačkom listiću i ubacim ga u kutiju.
