Episkop zvorničko-tuzlanski Fotije ističe da je Vaskrs za hrišćane „temelj, početak i kraj i smisao vere“.
– Sveti apostol Pavle kaže: „Ako Hristos ne usta, uzalud vera naša“. Sve je, dakle, u Vaskrsu i Vaskrs je u svemu. To nisu priče, to je Sveto predanje i Sveto pismo. To je propoved Svetih Apostola, to je učenje Crkve. To je glavna tema simbola vere – vaskrsli Hristos. To je poruka i sadržaj našeg bogosluženja. U vaskrsenju je lepota crkvenog pojanja i pravoslavne arhitekture i ikonopisa. Sve je prožeto i zakvašeno vaskrsenjem. I priroda koja se sada budi i vaskršnje jutrenje i blagodatni oganj koji se na Veliku subotu javlja u Jerusalimu, baš pravoslavnom patrijarhu. Toržestvene vaskršnje liturgije iz Moskve i Atine, i tiho monaško pojanje u kelijama Svete Gore. Sve je to vaskrs i vaskrsenje. Nebo i zemlja objedinjeni u rečima Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse, koje potresaju vaseljenu dok Hristos ne dođe – ističe vladika Fotije.
Na pitanje koji je značaj ovog praznika u današnjem trenutku, episkop Fotije ističe da je „u ovom opštem korona haosu, Vaskrs još veći i značajniji“.
– Iz samoizolacije i ograničenja u slobodu. Iz smrti u život, iz bolesti u zdravlje. Vaskrs ne dozvoljava da nas strah od bolesti i smrti potpuno obuzme i parališe. Danas je mnogo izraženija borba između vere i maloverja, između farisejstva i smirenog pokajanja, između laži i istine, između Hrista i antihrista. Danas padaju maske. Mnogi junaci kojima smo se divili, više ih nema. Gde su sada ti ljudi, u redovima, u programima. Ovo naše post-vreme otkriva prave junake, male ljude, ali dostojanstvene sa verom u oku i hrabrošću u srcu. Svetitelji koji su bili i ostali svetila i gradovi koji na gori stoje. Njih ni korona, niti bilo šta drugo neće uzdrmati, jer je njihov temelj krajeugaoni kamen – vaskrsli Hristos.
Narod koji zna da se kaje
Episkop Fotije našoj dijaspori poručuje da se drži pravoslavne, svetosavske vere.
– Držati se Božića, držati se Vaskrsa. Držati se brat brata. Srbi gde god da žive, tu je Sveti Sava, tu je naše mučeničko Kosovo i Metohija, tu je naša ćirilica, naš jezik. Bog nas je dao da budemo to što jesmo – pravoslavni Srbi, dobri domaćini, široke duše i srca. Sa šajkačom na glavi i drugim srpskim kapama. Sa narodom koji je svestan svoga nesavršenstva, ali i sa narodom koji zna da zida crkve Pokajnice, zna da se kaje. Narod koji je znao i zna da je bolje izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu. Narod raspetog, ali i vaskrslog Hrista – naglašava episkop Fotije.
