Dva sata razgovora i četiri viskija bili su dovoljni da smekšaju tadašnjeg predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića da napravi ustupak u Dejtonu 1995.
Ti podaci postali su dostupni javnosti nakon što je skinuta oznaka tajnosti sa dokumenata koji se tiču mandata tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, navodi „Blic“.
List dalje navodi, pozivajuči se na te dokumente, da je nakon ta četiri viskija Milošević organizovao večeru na kojoj su se posluživali jastozi, a voleo je da maltretira sagovonike, ali je i razmenjivao viceve sa predsednikom Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem.
Do sada tajne dokumente uglavnom je pisao Džon Kerik, saradnik Ričarda Holbruka koji je vodio pregovore u Dejtonu. U njima je ostalo zabeleženo da se, dok su Srbi oplakivali svoje najmilije stradale u ratu u Bosni i grcali pod ekonomskim sankcijama, Milošević nije odvajao od viskija.
„Prošle noći proveo sam bizarnih dva sata u našoj sobi sa mapama gledajući u istaknut detalj oko Goražda. Posle četiri viskija, Milošević je ponudio više od očekivanog za koridor ka Sarajevu. Manje od predloga Kontakt grupe, ali bolje od prethodne opcije. Reakcija Harisa Silajdžića bila je oprezno pozitivna, a detalje sada pregledaju bošnjački eksperti za mape“, stoji u izveštaju iz 17. novembra 1995.
Iste večeri Milošević je pozvao delegaciju SAD na luksuznu gozbu. Obećao je da će poslužiti jastoge.
Kerik je, takođe, precizno napravio i psihološki profil Miloševića. “
Čini se da Milošević uživa ovde u Dejtonu, ali izgleda da voli i da maltretira ljude. Ključno je suprostavljati mu se kada krene da napada, on poštuje i voli ljude koji deluju čvrsto kao što se on čini. Uvek nas stavlja na ispite. Kako bismo ga pokrenuli, moramo da mu postavimo čvrste putokaze i da ih ne pomeramo, osim ako ne znamo šta ćemo tačno da dobijemo zauzvrat“, napisao je Kerik.
Na stolu su bile teške teme, granice, sankcije, što je i uticalo na raspoloženje. Bilo je uspona i padova, dana „kada Izetbegović nije hteo da vidi ni Tuđmana ni Miloševića“, a „Tuđman odbio sastanak sa Miloševićem“. Posrednici iz SAD primetili su, međutim, da je ponekad atmosfera bila dobra i to prekomerne pristojnosti
Milošević i Izetbegović su, tvrdi se dalje, pričali jedan drugom viceve na maternjem jeziku. Moguće je i da njih dvojica uživaju u društvu jedan drugog možda i previše – primetio je Kerik u jednom od dokumenata
Pregovori u Dejtonu trajali su od 1. do 21. novembra 1995. godine, a 14. decembra u Parizu je potpisan sporazum kojim je prekinut četvorogodišnji rat u Bosni. Bosna i Hercegovina je njime ustrojena kao država tri konstitutivna naroda i ostalih, i dva entiteta – Federacije BiH i Republike Srpske.
Sporazumu su prethodili razgovori koji su se vodili u vazduhoplovnoj bazi „Rajt-Paterson“ u Ohaju. Učesnicima nije bilo dozvoljeno da razgovaraju sa novinarima kako bi se izbeglo da delegacije same proglašavaju „pobede“ i „poraze“.
