Uz interesovanje specijalnih izaslanika velikih evropskih sila, kao i SAD, koji su direktno uključeni u dijalog Beograda i Prištine i pojedini regionalni zvaničnici u poslednje vreme počeli su da se preporučuju za dobre domaćine i posrednike u tom procesu, a politički analitičar Srđan Graovac kaže za „Novosti“ da svaka zemlja ima svoje razloge zbog kojih se uključuje u dijalog, dok nema sumnje da je za Evropu pitanje Kosova glavno.
Kako „Novosti“ pišu, predlozi za rešavanje krize pokušavaju da se nametnu i kroz posete najviših delegacija i nekih drugih zemalja, koje se nedeljama unazad smenjuju kao na pokretnoj traci kroz Palatu „Srbije“ i Andrićev venac.
Iako se na dnevnom nivou pitanjem Kosova bavi priličan broj specijalnih izaslanika, Miroslav Lajčak, evropski šef diplomatije Žosep Borelj, produžene ruke SAD za dijalog Gabrijel Eskobar i Derek Šole – SAD, dok su u pregovorima posredovali i Stjuart Pič (Velika Britanija), Manuel Sarcin i Jens Pletner – (Nemačka), Emanuel Bon – (Francuska), Frančesko Talo (Italija), kao najnoviji „potencijalni posrednik“ pojavio se i albanski premijer Edi Rama.
„Novosti“ podsećaju da je Rama nedavno, nacrtom Zajednice srpskih opština iz „svoje kuhinje“, želeo da sebi obezbedi „izaslaničku kartu“.
Takođe, albanski premijer je uputio predlog za organizovanje međunarodne konferencije o normalizaciji odnosa u kojoj bi učestvovali Beograd i Priština.
– Niko me nije pitao, to sam uradio sam i doprinos je za koji mislim da je najbolje od onoga što sam pročitao i video od drugih – rekao je Rama, čiji je nacrt dosad video francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Osim toga, i crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović nakon sastanka sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem poručio je da je Crna Gora „kao prijateljska zemlja Srbije i Kosova“ spremna da, uz uključivanje evropskih i američkih zvaničnika, bude domaćin sledeće runde dijaloga.
Nedavno je i ambasador Turske u Prištini Tunc Angili ponovio spremnost turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da preuzme ulogu posrednika, ako strane to budu želele.
– Turska je od početka zahtevala da se deeskalacija situacije realizuje kroz dijalog. Po okončanju izbornog procesa, predsednik Erdogan je telefonom razgovarao sa Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i izrazio spremnost za posredovanje u dijalogu, spremni smo da ponudimo podršku – rekao je turski ambasador.
A posetu Beogradu i Prištini i premijeri Holandije i Luksemburga Mark Rute i Gzavije Betel, iskoristili su da pošalju poruku da „su tu da pomognu ukoliko mogu“ da bi došlo do deeskalacije i kako bi se situacija normalizovala u pravcu dijaloga.
Prema mišljenju političkog analitičara Srđana Graovca, svaka zemlja ima svoje razloge zbog kojih se uključuje u dijalog, dok nema sumnje da je za Evropu pitanje Kosova glavno i da zbog toga nije iznenađujuće što postoji toliko interesovanje.
– Rama svakako ima u ovom trenutku drugačiji stav od Kurtija i smatra da je on doveo u problem projekat nezavisnog Kosova – objašnjava Graovac za „Novosti“.
Kako dodaje, Rama je tu da bi istupio oštricu Kurtijeve politike.
– Turska, pak, želi da se nametne kao regionalna sila i to manifestuje preko pitanja Kosova. Uključivanje tolikog broja izaslanika nije kontraproduktivno, ne mora da bude nužno loše, ali se nije pokazalo ni kao mnogo produktivno. Sve će zavisiti od SAD, tako da nijedan izaslanik ne može da reši tenzije ukoliko Amerika to ne bude želela. Od nje sve zavisi – kazao je.
Nekadašnji diplomata Srbije pri UN Branko Branković objašnjava da sve ove posete pokazuju da su svi ti posrednici imali određene zadatke, koji su im postavljeni, od kojih su neki ispunjeni, a neki ne.
Kada je reč o Rami i Abazoviću, Branković poručuje da bi imali bilo kakvog osnova da učestvuju u dijalogu, da bi najpre trebalo da povuku priznavanje Kosova.
– Sa ovakvim stavom o priznavanju teško da mogu da budu maksimalno objektivni – kaže Branković i dodaje da dokle god budu imali isti stav, nemaju odgovarajući legitimitet da se petljaju u naše pitanje.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da je s obzirom na to da je EU garant potpisanih sporazuma, ostali koji se mimo nje interesuju za posredovanje, nisu dovoljno uključeni da bi u dijalogu učestvovali.
– Loša namera neminovno ne mora da postoji, ali je problematično da ljudi koji su van procesa utiču na postizanje određenih dogovora. I svi ovi koji imaju legitimitet da posreduju pokazali su se neefikasnim u pritiscima na Prištinu, već su dali zeleno svetlo Kurtiju da pravi eskalaciju – kazao je Zečević.
