Prošla je i peta utakmica u kvalifikacijama, ali su ostali stari i lako vidljivi problemi. Srbija ni na jednoj nije uspela da sačuva mrežu. Zvuči pomalo paradoksalno: Srbija je pobedila Luksemburg (uputio 22 šuta?!) kao gost sa 3:1, a i dalje ima četiri primljena pogotka više od poslednjeg rivala!
Novi selektor je pokazao neke od zamisli u mečevima sa Portugalom i Luksemburgom, ali slabosti iz prethodnog perioda su ostale. “Orlovi“ i dalje primaju previše golova, pet puta je Dmitrović vadio loptu iz mreže u samo ova dva meča, a ukupno 12 puta u pet susreta od početka kvalifikacija.
Utakmica na Žozi Bartel stadionu je osma uzastopna na kojoj se barem jednom zatresla mreža! Sad je potpuno jasno gde leži problem.
– Kad si čvrst i temeljan u odbrani, onda je sve lakše. Ipak je to neki proces – svestan je problema Tumbaković.
I u kvalifikacijama za Mondijal 2018. godine, koji je Srbija uspešno završila, primila je 10 golova na 10 utakmica, četiri više i od Irske i od Velsa. Ako dodamo i Austriju, kao trećeg velikog rivala, na samo jednoj od tih šest mečeva, u Dablinu, „orlovi“ nisu primili gol. Ali je, na sreću, napad igrao kao sat.
Ni sada srpski napad nije loš, ali je defanzivna igra otišla totalno dođavola. Ne odnosi se to samo na štopere, pošto su, recimo, u Ukrajini (0:5) izgledali kao na vetrometini. Nešto ne štima u celoj postavi na terenu kad je odbrana gola u pitanju.
Jedan od razloga su česte promene i igrača i formacije. Nekad sa tri, nekada sa četiri u poslednjoj liniji, a samo na četiri poslednje utakmice promenjena su četiri sastava odbrane. Tu se ni Italija ne bi snašla…
Ako pogledamo bilans ostalih ekipa u kvalifikacijama, možemo doći do poražavajućeg podatka da su više golova od “orlova“ primile uglavnom najslabije evropske selekcije, poput Andore (14), Gibraltara (16), Litvanije (15), Estonije (16), Azerbejdžana (13), Farskih Ostrva (20), Letonije (21), Moldavije (17), San Marina (28), Lihtenštajna (19).
Potencijalno povoljna okolnost je što je među ovim ekipama i Škotska, jedan od naših mogućih rivala u plej-ofu Lige nacija, koja je primila 13 golova, ali uz jedan meč više od Srbije.
Danas Srbija nema defanzivca kalibra Nemanje Vidića. Svi srpski igrači odbrane nastupaju u dobrim evropskim klubovima, ali ne i na nivou nekadašnjeg kapitena Mančester Junajteda. Aktuelni momci nemaju liderske sposobnosti i iskustvo bivšeg štopera „crvenih đavola“ i reprezentacije.
Tumbaković nema vremena i prostora za testove, jer se ti tandemi najduže uigravaju i najmanje menjaju. Ostale su još tri utakmice u kvalifikacijama i jedna prijateljska do marta. Jedna utakmica, eliminaciona, sa takvom težinom kakvu nosi polufinale Lige nacija, mora da se odigra sa jasno iskristalisanim i uigranim sastavom pošto novog popravnog neće biti.
Tandem snova
Postoji jedna generacija koja ne ide uz onu Tumbinu priču, da je odbrana uvek bila problem. To je ekipa koja je otišla na Svetsko prvenstvo 2006. godine, pod komandom selektora Ilije Petkovića, a kojom je na terenu dirigovao Nemanja Vidić. Ona je u celim kvalifikacijama primila samo jedan gol uz pomoć štoperskog bedema Vidić – Krstajić i izborila je mesto u Nemačkoj. I tamo doživela slom bez povređenog asa Mančester junajteda.
U kvalifikacijama za Mondijal 2010. godine, kad je isto Vidić dirigovao odbranom, „orlovi“ su u grupi primili najmanje golova, manje i od Francuske.
