Najava novih mera Prištine na uvoz konditorskih proizvoda iz centralne Srbije zbog, kako kažu, zaštite lokalnih proizvođača od preteranog uvoza, jedan je u nizu hirova Aljbina Kurtija kojima hoće da odvuče pažnju sa nastavka dijaloga i formiranja ZSO.
Ovo je ukratko komentar politikologa sa Kosova i Metohije Igora Markovića iz NVO „Aktiv“, koji kaže da same mere ne mogu da imaju neke posledice ako se uporede sa periodom posle ukidanja stopostotnih taksi koje je svojevremeno Priština bila uvela Srbiji.
– Ta mera nije imala nekih većih efekata, jer nije u velikoj meri izmenila trgovinsku razmeru između centralne Srbije i Kosova i Metohije. Ali nije stvar u tome. Ovi sitničarski potezi Kurtija pokazuju da je svestan da gubi kontrolu većine, koja je već sada na 30 odsto i na ovaj način pokušava da se podigne – kaže Marković.
Novi hir Kurtija
On podseća da bi na ovo trebalo da reaguje i EU, jer bi takve mere bile kršenje ugovora CEFTA, ali i sporazuma koje je Srbija potpisala sa EU o smanjenju carinskih dažbina.
– Čisto sumnjam da ovim sitnim nametima on može da izmeni odnos ekonomskih snaga između Beograda i Prišine, tako da u tome nema logike, osim ako je u pitanju, u šta verujem, poigravanje političkim diskursima, poput tog nacionalizma sa kojim često koketira. Odnosno, da smatra da izgrađuje suverenitet na KiM tako što uvodi mere protiv Srbije – ističe naš sagovornik.
Briselski sporazum nije Dejtonski
Marković veruje da Kurti sve ovo radi kako bi se izbegao dijalog sa Beogradom, odnosno formiranje ZSO. U tom kontekstu podseća i da je Kurti otišao tako daleko, da je maltene uporedio Briselski sporazumom sa Dejtonskim, rekavši da „ne može biti Zajednice na etničkoj osnovi, jer je to urađeno u Dejtonu, iz čega su izvukli pouke“.
– Ta njegova argumentacija je zapravo pokazatelj koliko on izbegava da navodi prave činjenice. Takozvano nezavisno Kosovo je formirano na osnovu Ahtisarijevog plana koji nisu prihvatile ni Srbija ni UN, za razliku od Dejtonskog sporazuma koji je međunarodno priznat ugovor. Kosovo nije formirano onako kako je danas na osnovu Briselskog sporazuma, tako da je suludo pravljenje paralela Briselskog sporazuma i stavke o ZSO sa Dejtonom – ističe Marković.
Kurti prkosi i Americi
Sve su to, kako kaže, samo izgovori da se dijalog ne nastavi i da ne dođe do formiranja ZSO, iako je ne samo EU, nego i Amerika, odnosno američki ambasador na Kosovu, podržala poziv Miroslava Lajčaka na pregovore i da se dođe do nekog napretka u dijalogu.
– Što znači da će ipak doći do pritiska makar zemalja Kvinte na Kurtija da sedne za sto i da počne da učestvuje u tom procesu, a ne da ga sabotira na svakom koraku – mišljenje je sagovornika.
On podseća da je odlukom Amerike Kurti u pravom mandatu i sklonjen sa vlasti, a čini se da on nije svestan šta je u stvari međunarodna politika. Njegovi postupci kao što je ovaj sa najavom novih mera sve više nailaze na neodobravanje među drugim albanskim političkim opcijama, jer, zaključuje naš sagovornik, smatraju da su na neki način suprotstavljeni i američkim interesima, koji žele da bude ostvaren napredak u procesu dijaloga.
Odbijanje Prištine da učestvuje u direktnom razgovoru s Beogradom u okviru dijaloga koji se pre dva dana vodio u Briselu i to pod izgovorom da ne želi da razgovara o Zajednici srpskih opština, pokazalo je da albanska strana nije spremna za kompromis, niti bilo kakav dogovor i da zapravo sve vreme Aljbin Kurti igra svoju igru i od pregovora pravi farsu.
