Brojne poruke su sa Zapada stigle uoči današnjeg sastanka u Briselu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Neke iz kojih se jasno vidi pritisak na Srbiju da prihvati francusko-nemački, odnosno evropski plan, a druge u kojima se isto to čita između redova.
Poslednji u nizu pritisaka je pismo dvojice autora tog plana, predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona i kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca, kao i predsednice Saveta ministara Republike Italije Đorđe Meloni, adresiranog na Predsedništvo Srbije. Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je prethodno izrazio očekivanje da će Beograd i Priština na današnjem sastanku u Briselu prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja.
Njemu se pridružila izvestilac za KiM u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon pretećim rečima da će strana koja odbije francusko-nemački sporazum ili nije konstruktivna, biti sve više međunarodno izolovana. Napomenula je i da pokušaji da se Zajednica srpskih opština opiše kao druga Republika Srpska, ometaju napore da se reši ozbiljan problem. Da Srbiju očekuje izazovan dan, ocenjuje i premijerka Srbije Ana Brnabić.
– U Briselu neće biti nimalo lak dan za predsednika Aleksandra Vučića i državu Srbiju – rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić, ističući da očekuje potpis na formiranje Zajednice srpskih opština.
– Da je Vučić želeo da dopusti kapitulaciju, do dan-danas ne bi radio ništa po pitanju KiM. Verujem da će sve oči biti uprte u predsednika i da moramo svi biti jedinstveni – rekla je premijerka.
Visoka vrednost regiona
Da poruke iz EU predstavljaju vrstu pritiska na Srbiju da prihvati evropski plan, za „Vesti“ ističe diplomata Zoran Milivojević.
– Vidimo da pritisak raste, da tenzije rastu, vidimo da na Zapadu postoji interes da se ovo pitanje, što pre reši i što efikasnije. Sigurno da je senka Ukrajine iznad ovoga i da rat u toj zemlji i sve ovo što se događa na globalnom planu podiže cenu našeg regiona i pozicije Srbije i potrebu da se ovo reši na liniji zapadnih interesa – ocenio je naš sagovornik.
On pismo „evropske trojke“ vidi kao poslednji način da se Srbija privoli tom evropskom planu. Dakle ne da bude osnova za razgovor, već da se prihvati plan takav kakav je.
– Odmah da kažem, nema šanse da Srbija promeni svoj stav. Na dnevnom redu mora da bude ZSO kao prethodno pitanje i tek posle rešenja tog pitanja, odnosno implementacije Briselskog sporazuma, može da se razgovara i o drugim temama i o evropskom planu. Dakle, nema priznanja državnosti Kosova ni de jure, ni de fakto i nema odstupanja od onoga što su državni i nacionalni interesi – zaključio je Zoran Milivojević.
Težak položaj
Srbija, prema rečima eksperta za terorizam i organizovani kriminal, Miroslava Bjegovića, ulazi u sve teži položaj i u period koji će rezultirati briselskim ultimatumom do kraja ove godine za nepotpisivanje sporazuma, kao što već, kako ukazuje, sada diplomatski nekorektno preti Viola fon Kramon.
– Smatram da će ovo biti saopšteno danas, iza zatvorenih vrata predsedniku Srbije koji neće staviti potpis na izdaju srpskih interesa, kako to želi Brisel i deo srpske javnosti. Jasno je da bi Srbija, ovakvim sadržajem i potpisivanjem sporazuma izgubila sve po pitanju južne pokrajine, ali smo nažalost u ovoj borbi sami i bez ičije pomoći. Interesantno je da jedino SAD žele da nas čuju, pa mislim da bi trebalo da se u tom pravcu ubuduće maksimalno fokusiramo – objašnjava on za „Vesti“.
On kaže da će Kurti danas prihvatiti francusko-nemački sporazum koji je sačinjen po njihovim interesima i plaćen Zapadu prljavim narko-novcem putem lobiranja.
– Tako će na kraju Srbija prema njihovoj zamisli postati jedini problem zbog kojeg „moraju“ delovati ultimativno u vidu ekonomskih i političkih sankcija – iznosi Bjegović svoje mišljenje.
Sada je trenutak da se razgovara o ZSO, poručio je Derek Šole, specijalni savetnik američkog Stejt departmenta, Aljbinu Kuritiju. On je na Tviteru, napisao i da bi i Priština i Beograd trebalo da sprovode sporazume koje su već potpisali kroz proces dijaloga, uključujući i uspostavljanje ZSO.
– SAD podržavaju konstruktivan sastanak koji potvrđuje privrženost obe strane predlogu EU. Rekao sam da je sada vreme da se razgovara o ZSO. I Kosovo i Srbija treba da sprovode sporazume koje su već potpisali kroz proces dijaloga, uključujući napredak ka uspostavljanju ZSO – napisao je Šole.
Uzmi ili ostavi
Kada je, kako kaže Zoran Milivojević, reč o planu EU, neprihvatljivo je da se primeni princip „uzmi ili ostavi“, jer bi to onda značilo da nema dijaloga.
– Ako bi se tako postavilo i ako bi tako trebalo da izgleda mi smo to razumeli kao osnovu za nastavak suštinskog dijaloga o normalizaciji, a ne kao nešto po principu „uzmi ili ostavi“ i oko čega ne bi trebalo da bude dalje diskusije – ukazao je ovaj diplomata.
Američka podrška
Uoči nove runde dijaloga SAD su poručile da snažno podržavaju priedlog EU o normalizaciji odnosa i očekuju da Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti razgovaraju u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje u skladu sa tim predlogom. U pisanom odgovoru „Glasu Amerike“ su, između ostalog, naveli da će napredak u dijalogu otvoriti vrata evropskim integracijama, kao i da je od suštinskog značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu.
ZSO za nekoliko meseci
Miroslav Bjegović je mišljenja da razgovori o početku formiranja ZSO neće biti na agendi.
– Verujem da će ZSO biti realizovana u naredna dva, tri meseca, ali ne po odredbama Briselskog sporazuma, već po ustavu tzv. Kosova i bez izvršnih ovlašćenja, čime Srbi na KiM ne dobijaju ništa, a jedino bi se opravdala konstruktivnost Prištine u vezi sa ispunjenjem Briselskog sporazuma – ocenio je naš sagovornik.
Obavezujući dokument
Miroslav Lajčak kaže da će plan, koji veruje da će biti prihvaćen, postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.
-To nije privremeni sporazum, posle njega se nastavlja proces normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju – rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu i istakao da će dokument biti dostupan javnosti kada ga prihvate obe strane. Lajčak je upitan da li je ovaj sastanak po principu uzmi ili ostavi, rekao da ne bi razgovarao o formalnostima.
– Bitno je da obe strane prihvate taj plan i formalno i javno kažu da ga prihvataju, pa da razgovaramo o svim ostalim detaljima, a pre svega o ispunjavanju tog plana – rekao je on.
Vašington kroji sudbinu KiM
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić je upitan zašto premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti uopšte ide u Brisel i ko je taj ko može da izvrši pritisak na njega da formira Zajednicu srpskih opština, ocenio da je činjenica da se bez zapadnih centara moći ništa ne dešava na KiM.
– Tu pre svega mislim na SAD, zemlje Kvinte, to su oni koji su stvarali nezavisno Kosovo, to su oni koji i danas odlučuju o svim tim stvarima. Tako da Kurtijevo ne nije samo Kurtijevo ne, iza toga stoji snažna podrška i zato je pregovarački prostor našeg pregovaračkog tima izuzetno sužen i težak – rekao je Simić.
On je upozorio i da eksproprijacija 138 hektara zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku „nije eksproprijacija, već klasična otimačina“.
– Zamislite situaciju da nešto što je vaša dedovina, nešto što koristite, nešto od čega živite, jer to je poljoprivredno zemljište, neko dođe preko noći sa 50, 100, 150 albanskih specijalaca u čisto srpske sredine, ogradi žicom i kaže to više nije vaše – rekao je Simić. Ukazao da sada ima više albanskih baza specijalnih jedinica u četiri opštine na severu KiM nego u ostatku Kosova.
