Dobitnik Nobelove nagrade za astrofiziku smatra da čovečanstvo treba da se usredsedi na rešavanje problema na planeti Zemlji, a ne na traganje za životom na drugoj planeti.
Majk Mejor i njegov kolega, takođe dobitnik ove prestižne nagrade, Didijer Kveloz, otkrili su 1995. godine prvu egzoplanetu koja ima sličan potencijal razvoja života na Zemlji. Proračunali su da ona na istom rastojanju kao i Zemlja, ima svoju zvezdu, kao i da na njoj najverovatnije ima vode.
Od tada, naše znanje o egzoplanetama je naglo počelo da raste. Oprema poput Nasinog tranzitnog satelita za istraživanje egzoplaneta (TESS) pomogla je u potvrđivanju više od 4.000 poznatih egzoplaneta. Ali Mejor kaže da je postavljanje nade u svet izvan našeg solarnog sistema „glupa ideja“, jer treba prvo rešiti probleme na Zemlji.
„Ako govorimo o egzoplaneti, stvari bi trebalo da budu jasne: tamo nećemo da migriramo. Ove planete su suviše daleko“, rekao je on agenciji Frans pres.
Kaže i da čak u vrlo optimističnom slučaju ona planeta koja nije predaleko, recimo udaljena nekoliko desetina svetlosnih godina, takođe nije opcija. Opet je i do nje, podvlači, potrebno previše vremena da bi se stiglo.
„Govorimo o stotinama miliona dana koristeći sredstva koja imamo na raspolaganju danas. Moramo da se pobrinemo za našu planetu“, poručuje naučnik.
Klimatske promene se ubrzavaju, s povećanjem nivoa ugljen dioksida, povećanjem nivoa mora, a lednici se tope brže nego ikad, upozoravaju stručnjaci. To mišljenje dolazi od Svetske meteorološke organizacije (WMO), koji su učestvovali na samit UN-a o klimatskim promenama.
Ova organizacija je objavila izveštaj koji pokazuje klimatske promene i njihove uticaje u poslednjih pet godina (od 2015. do 2019. godine). U izveštaju se navodi da je ovo bilo pet najtoplijih godina u istoriji. Svet se zagrejao za 1,1 stepen Celzijusov još od predindustrijskog doba i za 0,2 stepena Celzijusova u odnosu na prethodni period, to jest u odnosu na petogodišnje merenje od 2011. do 2015. godine.
