Miloš Ninković je ove zime doveo navijačke strasti u Australiji do tačke ključanja.
Posle sedam trofejnih sezona u redovima Sidneja, srpski maestro je odlučio ne samo da napusti “nebesko-plave“, već i da pređe u redove velikog gradskog rivala Vonderersa.
Prilikom susreta sa fanovima, prošlog vikenda u auto-salonu MG u Aleksandriji, Miloš je detaljno govorio o okolnostima i razlozima koji su ga naterali da povuče potez, o kakvom ni sam nije sanjao.
– Iskreno, nikada nisam verovao da ću u Australiji igrati za drugi klub osim Sidneja. Ali, dešavale su se ovakve situacije i u većim klubovima i mnogo većim igračima od mene – kaže Ninković i dodaje da se i dalje neobično oseća.
– Odjednom sam u novom sam klubu, oko mene su novi ljudi, novi saigrači, drugi tereni od onih na koje sam navikao… Ali, za koji dan će sve doći na svoje.
Na pitanje gde je “puklo“ između njega i kluba kojem je doneo tolike trofeje i u kojem je stekao status jednog od najboljih fudbalera A-lige svih vremena, Miloš odgovara potiskujući snažne emocije.
– Ljudi verovatno ne znaju pravu istinu… Ali u najkraćem, pre nekoliko meseci sam zamolio odgovorne u Sidneju da mi kažu kakve planove imaju za mene, gde me vide u narednoj sezoni. Za mene je to bilo izuzetno važno jer imam 37 godina, imam porodicu, decu koja ovde idu u školu i nisam samo ja u pitanju, već i moji najbliži.
Međutim, vreme je prolazilo, a odgovora nije bilo. Konačno, ponuda je stigla, a s njom i veliko razočaranje.
– Kada sam početkom juna već otišao na odmor, nadležni iz kluba su mi putem i-mejla poslali ponudu da nastavim da igram za Sidnej, ali da moj angažman zavisi od toga da li ću dobiti australijsko državljanstvo do početka sezone. Dakle, imali su ideju da odradim tri meseca priprema i da čekam da li će se dogoditi nešto na šta ne mogu da utičem. Pritom, predložili su i da u slučaju da do oktobra ne dobijem državljanstvo, završim karijeru. To zaista nisam mogao da prihvatim – jasan je Ninković.
Kao nekoga ko je sedam godina davao celog sebe za Sidnej, nemerljivo doprineo u osvajanju sedam trofeja i dvaput poneo zvanje igrača sezone u Australiji, Miloša je ovakav odnos duboko pogodio.
– Veoma me je razočarala takva ponuda i stav kluba. Moje državljanstvo nije bilo problem za klub u proteklih sedam godina, a sada je odjednom postalo čak i pitanje vremena kada ću ga dobiti. Da su u Sidneju zaista želeli da me zadrže, tako nešto nikada ne bi bilo problem.
Ninković kaže da se našao u situaciji kakvu nikada u životu nije iskusio.
– Posle sedam godina i svih uspeha koje smo zajedno ostvarili, nisam ni slutio da bi ovako nešto moglo da se desi. Pa zar da mi kraj karijere zavisi od toga kada ću dobiti državljanstvo?! Sanjao sam da će se to dogoditi kada zaista dođe vreme za zbogom i to pred punim tribinama navijača, a ne da jednostavno nestanem sa scene zbog nečeg što je van moje kontrole. Posle takvog stava ljudi iz kluba, nisam imao drugi izbor nego da odem iz Sidneja. Zar da sa 37 godina dozvolim da mi neko na takav način kontroliše karijeru i kroji sudbinu?!
Rivalski Vonderersi su bili najbrži, poslali ponudu po meri i za Miloša dileme nije bilo.
– Čelnici Vonderersa su se javili i od prvog dana mi ukazali veliko poštovanje, na čemu sam im izuzetno zahvalan. Smatram da sam prelaskom u Zapadni Sidnej napravio najbolji mogući izbor i za mene i za moju porodicu koja ovaj grad doživljava i oseća kao svoj dom.
Ninković sada želi da ružnu poslednju epizodu sa bivšim klubom ostavi iza sebe, ali zna da gorak ukus koji ostaje neće moći lako da prevaziđe.
– Želim da se sećam samo lepih stvari, a bilo ih je mnogo. Znam da se navijačima Sidneja moja odluka neće svideti, ali ja pre svega moram da mislim na svoju porodicu. Sada mi je najvažnije da se u potpunosti okrenem pripremama s Vonderersima i da spreman dočekam novi izazov. Ljudima iz kluba sam stavio do znanja da dolazim da se borim za trofeje i da očekujem da oni imaju istu ambiciju. Rekao sam im da me prosek ne zanima i da ukoliko žele da budu sedmi-osmi, ja tu nemam šta da tražim. Srećan sam jer su nam se ambicije poklopile, a da li smo bili u pravu i oni i ja videćemo na kraju sezone – zaključio je Ninković.
Trener na terenu
Trener Vonderersa Mark Rudan je insistirao na angažovanju Ninkovića.
– Prijatno me je iznenadilo s kolikim poštovanjem me je Rudan dočekao. Rekao mi je da želi da budem trener na terenu, njegova produžena ruka i neko od koga će mlađi igrači učiti. I sam sam sebe video u takvoj ulozi, jer smatram da mogu mnogo da pružim. Ali, svestan sam da ovde počinjem od nule i tek za tri meseca ćemo videti gde sam i da li sam radom i igrama u pripremnom periodu zaslužio da budem nosilac ekipe, kao i koliko ću provoditi na terenu u narednoj sezoni – kaže Miloš.
Povratak u Čukarički
Proteklih meseci u srpskim medijima se pisalo o mogućnosti da se Miloš Ninković vrati u Čukarički.
– Imam fenomenalan odnos s vlasnikom kluba Galetom Obradovićem i ljudima iz kluba. U Čukaričkom sam počeo da igram fudbal, ali sam rano otišao i uvek sam imao želju da se jednog dana vratim. Koliko je sada to realno, s obzirom na moje godine, u ovom trenutku je teško reći. Takođe, aplicirao sam za australijsko državljanstvo, koje je za mene i moju porodicu veoma važno. To je i najveći razlog što se ove godine nisam vratio da igram u Srbiji.
