Danijela Nikolić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju ističe da je CIK u Prištini ispolitizovao proces i da nema ni pravnih, niti bilo kakvih drugih prepreka da bilo ko od kandidata Srpske liste ne bude podoban niti da lista bude zabranjena na predstojećim parlamentarnim izborima. Problem je, kaže, što Srbi na Kosovu i Metohiji žive težinu svake te reči.
Treći put ove godine, Srpska lista do izborne trke mora preko panela za žalbe. Kao i na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima, Centralna izborna komisija u Prištini odbila je da overi kandidate Srpske liste za izbore na Kosovu i Metohiji zakazane za 28. decembar. Odluka je otvorila novo političko žarište, pokrenula žalbene postupke i izazvala reakcije međunarodnih aktera, uz upozorenja da se time testiraju i kredibilitet i inkluzivnost izbornog procesa.
Danijela Nikolić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju rekla je za RTS da je čitav proces jednog tzv. Kosova godinu dana u tri izborna ciklusa doveo do zamora i maltretiranje javnog mnenja.
„Sve to zato što je neko Aljbinu Kurtiju dozvolio da tako nešto uradi. Tamo gde ubira plodove svog terora, nerada jeste u stvari na grbači Srpske liste. Samo da bi naterao Srpsku listu jednostavno da jednog dana možda odustane ili da je oslabi na bilo koji način. Naravno Srpska lista je jača i svaki put izlazi jača, ali definitivno jeste veliki problem“, ističe Nikolićeva.
Šta jeste, a šta nije posao CIK-a
Kampanja za izbore počinje 18. decembra. Nikolićeva ukazuje da je Centralna izborna komisija dozvolila i dala sebi nadležnosti koje joj ne pripadaju. Reč je, kaže o čistoj samovolji to što sada rade mimo zakona, mimo tzv. njihovog ustava.
„Na njima nije da oni odrede da li je podoban gospodin Igor Simić, da li je podoban gospodin Slavko Simić ili bilo ko od 33 kandidata za poslanike u tom prvom“, naglasila je predsednica Odbora za KiM.
Ističe da je posao CIK-a da vidi da li su svi kandidati predali određenu dokumentaciju koja je potrebna, kao i jedna politička stranka, potrebna da se lista verifikuje za ovaj izbor. Nije joj posao da ulazi u suštinu da li je neki kandidat podoban ili nije podoban.
Ističe da su oni ispolitizovali proces i da su ispunjeni svi uslovi, da nema apsolutno nikakvih prepreka, ni pravnih, da bilo ko od kandidata Srpske liste nije podoban, niti da Srpska lista kao jedina i najveća politička stranka od Srba bude zabranjena da učestvuje na izborima.
Srpska reč zabranjena na Kosovu i Metohiji
„Ovde je problem samo u jednoj stvari, što je Srpska lista najjača politička stranka u Srba, što je jedan obrazac ponašanja u zaštiti srpskog nacionalnog interesa“, precizirala je Nikolićeva.
Posebno naglašava da je najveći problem je u tome što Srbi žive težinu svake te reči.
„Tako da, nije lako kada vi kažete Kosovo i Metohija u njihovom parlamentu i šta god drugo, jer smo svesni činjenica koliko je sve zabranjeno i koliko je srpska reč zabranjena na Kosovu i Metohiji. Srpsko ime i prezime i srpska kultura, tradicija i naše postojanje na kraju kraja“, ukazuje predsednica odbora.
Na koga Srbi mogu da računaju
Prema njenim rečima reakcije diplomatskih misija, nemačke ambasade nisu dovoljno glasne i izrečene su pro forme.
„Nemoguće je da vi godinu dana tolerišete Aljbina Kurtija, da tolerišete prosto taj jedan institucionalni vakuum koji postoji, ali to je jedna zona komfora i jednog sad već obrasca njegovog ponašanja. Ovo je prvi put da oni samostalno formiraju vladu, da međunarodni predstavnici nemaju direktan upliv“, ističe Nikolićeva.
Napominje da je Nenad Rašić, koji nema glasove srpske zajednice u parlamentu postavljen za podpredsednika skupštine i da to znači da to opet to neko dozvoljava.
Ponavlja da su sve to reakcije međunarodne zajednice pro forme i veoma blage da bi naterala Aljbina Kurtija da se zaustavi.
Zašto je izabran 28. decembar
Posebno ukazuje da je Kurti veoma lukavo izabrao 28. decembar za izbore, zato što računa na dijasporu koja se u periodu katoličkog Božića i novogodišnjeg praznika vraća na prostor Kosova i Metohije.
„To je period od 20. decembra pa budu negde do 2. 3. januara gde je velika koncentracija njihovih iseljenika. On računa upravo na te glasove za 20. decembar“, ocenjuje Nikolićeva.
Lično smatra da Kurti neće pobediti, da je drugim političkim strankama pokazao neku određenu snagu, ali nedovoljnu da formira vlast, da neko sa njim uđe u koaliciju zbog svog ponašanja i prema Albancima.
Podseća da je 210.000 Albanaca u poslednje dve godine napustilo prostor Kosovo i Metohije.
„Rezultat te njegove politike jeste teror nad Srbima, četiri gradonačelnika koje su konačno otišla posle tri godine sa severa pokrajine, uvođenje čitavog prostora Kosova i Metohije u jednu institucionalnu krizu, jako loši odnosi sa SAD-om, ne tako dobri odnosi sa nekim od zemalja Evropske unije“, navodi predsednica Odbora za KiM.
Kaže da već 13. godina insistiraju na stvaranju Zajednice srpskih opština i da se, kako je rekla „da će svaka naredna vlada da slomi zube na Zajednici rpskih opština“.
Ističe da je Kosovo i Metohija tema svakog dana za vladu Republike Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju.
„Ono što me hrabri jeste da pomognemo našoj državi, našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji bezrezervno podržava srpski narod na Kosovu i Metohiji. Na našem narodu jeste da se držimo našeg jedinstva, naše sabornosti i da 28. decembra svi kao jedan stanemo uz barjak koji će podići Srpska lista i broj 127“, zaključila je Nikolićeva.
Šta predviđa član 27
Član 27 zakona o opštim izborima, kancelarija preporučuje CIK-u za ili protiv sertifikacije. Kancelarija preduzima ovu akciju posle pregleda lista kandidata i prema zakonu nadležnost CIK-a je samo formalna da glasa i odobri odluku stručnog tela CIK-a.
Štaviše prema članu 30, pravna podobnost kandidata procenjuje se samo na osnovu procena relevantnih institucija, filtera koji ispunjavaju kandidati predmetnog subjekta.
Predsednica Odbora za KiM Danijela Nikolić ističe da se u jednom članu navodi čak i bezbednosna procena, što naglašava nije posao centralne jedne izborne komisije.
