Na stranicama „Vesti“ nedavno smo objavili feljton „Istorija srpskog sporta na Petom kontinentu“ i u nekoliko nastavaka pisali i o sjajnim igrama i velikim uspesima Futskrej Džasta. Mnogi naši čitaoci, pogotovo stariji poklonici fudbala koji su navijali za ovaj slavni klub, tom prilikom setili su se golmana Zorana Nikitovića, koji je godinama bio jedan od najboljih igrača ove ekipe. Čudesnim intervencijama bio je najzaslužniji za mnoge pobede, pa je važio i za jednog od najboljih čuvara mreže u celoj Australiji.
Popularni Nikita i danas živi u Melburnu u kojem se 1987. oženio suprugom Lindom, sa kojom ima dvoje dece, sad već odrasle, kćerku Natali (33) i sina Branka (25).
A, baš kao i u slučaju proslavljenog Milana Ivanovića, koji je sa Crvenom zvezdom došao na pripreme u Australiju, ne sanjajući da će ova zemlja biti njegova sudbina, i Zoran Nikitović je prošao sličan put. On je, naime, na Petom kontinentu boravio još 1978. godine s Partizanom, a život je hteo da mnogo godina kasnije tu doživi dane fudbalske slave.
Jedan poziv menja sve
Uoči te 1978/79. sezone Nikitović je kao već afirmisani golman nikšićke Sutjeske stigao među beogradske crno-bele, da bi debitovao u – finalu Kupa Jugoslavije.
Partizan je tada imao priliku da prekine 30-godišnji post u Kupu Jugoslavije. Stigao je do finala, da bi u prvom susretu doživeo poraz od branioca trofeja Rijeke – 2:1 (strelci: Cukrov, Bursać – Kozić).
U tom prvom susretu na Kantridi gol crno-belih branio je Rade Zalad, da bi u revanšu, pred oko 55.000 gledalaca na stadionu Crvene zvezde, Zoran Nikitović dobio šansu da odigra prvu zvaničnu utakmicu u timu Partizana. Po svim ocenama posao je odradio – odlično. Nije dozvolio Damiru Desnici, Milanu Ružiću, Milanu Radoviću i ostalim Riječanima da mu ugroze mrežu, ali na njegovu žalost ni napadači Partizana nisu uspeli da savladaju kolegu na drugoj strani terena Avramovića, pa je onaj lepi srebrni pehar ponovo otišao na Kantridu.
Nikitović se zadržao tri sezone u Partizanu, potom branio za Budućnost, OFK Titograd i kruševački Napredak, da bi ga 1986. godine Dragoslav Šekularac pozvao da zajedno krenu u – Australiju.
Taj poziv mu je u mnogome promenio život.
Legendarni Šeki je, naime, tada prihvatio ponudu Džasta da sedne na klupu ovog tima, pa je odlučio da iz Jugoslavije dođe sa pojačanjima. Doveo je trojicu igrača – dugogodišnjeg prvotimca Budućnosti Vojislava Vukčevića, Zvezdinu nadu Vladu Stošića, koji će se kasnije vratiti na „Marakanu“ i biti deo čuvene generacije koja je osvojila trofej Kupa šampiona u Bariju i, kao što smo već spomenul, Zorana Nikitovića.
Futskrej Džast se takmičio u tadašnjoj Nacionalnoj ligi Australije, a Nikita ne samo da je brzo postao stožer ekipe i ljubimac navijača, nego je važio i za jednog od najboljih golmana na Petom kontinentu. Sa Šekularcem, Nikitovićem, Stošićem i Vukčević Džast je stigao do finala plej-ofa u borbi za šampiona države, ali je u odlučujućoj utakmici na melnburškom „Olimpik parku“ poražen od Adejald Sitija (1:2), koji je sa klupe vodio takođe čuveni srpski trener Zoran Matić. Ipak, i danas mnogi smatraju da je Džast prikazanom igrom više zaslužio da se nađe u velikom finalu u Sidneju.
Panterski refleks
Šekularac je te godine zaista preporodio ekipu, koja je igrala sjajno i po ukusu navijača. Velike zasluge za visok plasman pripadaju upravo Nikitoviću, koji je branio u životnoj formi. Retko kad je primao golove, bio je istinski vladar šesnaesterca koji bi na svakoj utakmici pokupio sve lopte koje su stizale pred njegov gol. Poklonike fudbala na celom kontinentu najviše je ostavljao bez daha čudesnim intervencijama u situacijama „jedan na jedan“. Kad bi mnogi već videli loptu u golu, Nikita je neverovatnim, panterskim odbranama uspevao da izlazi kao pobednik iz duela i sačuva mrežu netaknutom.
Posle odlaska Šekularca, Nikitović je nastavio da brani i u vreme trenera Mirsada Fazlagića, pa Ilije Dimoskog, da bi klub sa Milanom Žeželjom 1990. godine doživeo gašenje, ali posle nečuvenog presedana. Naime, Džast je na terenu izborio opstanak u Premijer ligi, ali je Fudbalski savez Viktorije administrativnom odlukom u nići rang umesto predviđena dva poslao čak četiri kluba. U toj grupi od četiri ekipe našao se i Džast.
Nikitović je napravio jednogodišnju pauzu, tokom koje je sa suprugom i ćerkom boravio u Nikšiću. Kad se vratio u Australiju, u kojem je pored bavljenja fudbalom imao i posao, na osnovu čega je obezbedio stalni boravak, kratko je branio za Mladost iz Vilijamstauna, na poziv alfe i omege ovog kluba Dragana Milovića. Sledeća „stanica“ bio mu je Fokner u kojem je trener bio Čeda Ćirković, potom je prešao u Albion Robers, u međuvremenu je branio i gol Vestgejt Sinđelića kod trenera Dušana Brnovića, da bi sjajnu karijeru završio u klubu malteške zajednice Sanšajn Džord Kros.
Odbranio tri penala!
Kao što smo već napomenuli, Nikitovićeve golmanske bravure ostale su u pamćenju mnogih navijača, ali ako treba izdvojiti neku utakmicu, neka to bude ona u kojoj se Džast susreo sa ekipom George Cross. Posle tog susreta u dnevnoj štampi je objavljen tekst doajena novinarstva na ovim prostorima Žike Nikolića, objavljen je tekst pod naslovom „Drama u prvom kolu NANDA kupa“.
Junak pobede Džasta bio je golman „plavih“ Zoran Nikitović, koji je odbranio čak tri udarca protivničkih igrača sa bele tačke! To je i navijačima, a još više ekipi, bio veliki podstrek pred početak nove sezone 1986. godine.
Ali, krenimo redom.
Žika Nikolić piše: „Ovu utakmicu dugo će pamtiti i igrači i navijači Džasta, jer su osedeli za desetak minuta, da bi na kraju doživeli radost kao retko kad u životu“.
Džast je poveo golom Lazopoulosa u 39. minutu i igrao sjajno, ali je posle njihove izvanredne igre u prvom poluvremenu glavni sudija Berni Apđon, koji je iz nepoznatih razloga vodio dva susreta u 24 sata, naelektrisao atmosferu kontroverznim odlukama, zbog čega se utakmica produžila u nedogled. Miten je u 76. minutu izjednačio, a ono što se dešavalo u produžecima dugo je bila glavna tema svih poklonika fudbala. Trener Dragoslav Šekularac je rekao da ne pamti kad se nešto slično dogodilo, a igrao je i vodio ekipe na pet kontinentata.
Naime, Božinovski je u 114. minutu pogrešio i igrao rukom u šesnaestercu. Penal, Meklaren šutira, Nikitović brani, a sudija traži da se penal ponovi. Ponovo je naš golman zaustavio šut, a arbitar je tražio da se penal izvede i treći put. Tek kad je Nikita odbranio i treći penal, igra se nastavila!
Sudija je imao još grešaka, Vladi Stošiću je dao žuti, a kasnije i drugi žuti i crveni karton jer je, navodno, ometao izvođenje slobodnog udarca. Dalje, pred Nikitovićevim golom je dosudio indirekt, a na drugoj strani nije kaznio isti postupak golmana Kastnera. Džast je pobedio boljim izvođenjem penala (10:9), a pristrasnost sudije toliko je iznervirala navijače Džasta da je jednome od njih na kraju sve prekipelo, pa je utrčao na teren i – nokautirao glavnog sudiju.
Lična karta
Datum rođenja: 6. decembar 1957.
Mesto rođenja: Komarnica kod Nikšića (između Žabljaka i Šavnika)
Klubovi: 1974-78. Sutjeska (Nikšić), 1978-81. Partizan, 1981-84. Budućnost (Titograd, sada Podgorica), 1983-84. OFK Titograd, 1985-86. Napredak (Kruševac), 1986-89. Futskrej Džast.
Reprezentacija: Za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 24 utakmice, osam za mladu i četiri za amatersku selekciju. Najdraži trofej i uspomena mu je trijumf sa mladom reprezentacijom (U-21) na Evropskom šampionatu 1978. godine.
Da li znate?
Popularni Nikita je za Džastt branio u 96 utakmica i – dva puta bio strelac.
