Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Australije, na dan 31. januar 2021, u državi se nalazilo 514 građana Srbije, koji su nosioci neke od privremenih viza.
Najveći broj Srba je na različitim takozvanim “bridžing“ vizama – 173 osobe. Zatim slede kvalifikovani radnici koji imaju privremeni boravak, njih 102, i nosioci studentskih viza – 101 osoba. U Australiji borave i srpski građani koji imaju turističku vizu, njih svega 26.
Kakva je sudbina nosilaca ovih privremenih viza u vreme korone, i šta mogu da očekuju osobe koje su aplicirale za neku od viza izvan Australije, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali s našim migracionim agentima.
– Zatvorene granice, za koje se smatra da će takve ostati do kraja godine, stvaraju problem kako australijskim državljanima i licima sa stalnim boravkom, tako i onima kojima je viza odobrena. Zbog restrikcija na putovanja i ulazak u zemlju, mnogima je ranije odobrena viza u međuvremenu istekla. U takvim situacijama, za određene slučajeve ponuđene su različite opcije, takozvane koncesije u vidu refundacije troškova ili produžetak važenja vize – kaže za „Vesti“ Jelena Kiš, migracioni agent iz Sidneja.
Vizni ustupci
Tako na primer, lica koja ispunjavaju uslove za 485 privremenu vizu za studente koji su diplomirali u Australiji (Temporary Graduate visa) i koji su podneli zahtev za ostanak u Australiji, ali su u međuvremenu napustili zemlju, zbog kovida ova viza može da im bude dodeljena čak i ukoliko su van zemlje.
U drugom slučaju, lica kojima je odobrena turistička 600 viza (Visitor visa), i istekla je, a kovid-19 je uticao na njihovo putovanje ili boravak u Australiji, mogu da podnesu novi zahtev za ovu vizu besplatno, bez bilo kakvih troškova.
Međutim, dobijanje ovih viza ne znači automatski da možete i da doputujete u Australiju.
– Od marta 2020. do danas, i australijski državljani, koji su otišli u Srbiju da završe određene poslove, nisu mogli da se vrate nazad i po 12 meseci. Ukoliko osoba nije državljanin ili nema stalni boravak u Australiji, može da doputuju u zemlju samo ukoliko dobije izuzeće od zabrane putovanja. Tako da u zemlju mogu da uđu radnici koji su na listi izuzetno traženih zanimanja, ili ako imaju ponudu za posao, s tim da u tom slučaju treba da imaju radnu vizu. Poslednje izuzeće je da se prilože dokazi da se u Australiji nalazi osoba kojoj je iz zdravstvenih razloga neophodna pomoć osobe koja treba da doputuje – naglašava Danijela Stojanović, migracioni agent iz Melburna, uz napomenu da ono što izgleda da je teško ne znači i da je nemoguće.
Naprotiv, Danijela je imala više uspešnih slučajeva spajanja porodica. U jednom slučaju je nosilac turističke vize zbog porodičnih obaveza morao da napusti Australiju, da bi uz priložene dokaze da treba da vodi računa od deci, dok je supruga na operaciji, dobio dozvolu da ponovo uđe u zemlju.
Prema njenim rečima, najveća novina uvedena zbog pandemije je mogućnost produžavanja rokova. Naime, do sada je na snazi bio čuveni član 8503 „No Further Stay“ – ili „nema daljeg boravka“, koji je sprečavao vlasnike viza da podnesu zahtev za mnoge druge privremene i trajne vize dok su u Australiji.
– Sada to više nije slučaj. Tako da vlasnici turističkih viza koji se nalaze u zemlji, mogu da podnesu zahtev da im se ona produži. Ova situacija sa koronom je izuzetno zahvalna za starije sunarodnike iz Srbije, koji su došli da posete decu i unuke. Oni sada mogu da podnesu zahtev za iseljeničku vizu ukoliko su stariji od 65 godina. Znači, nisu više u obavezi, kao što je to bilo do sada, da plaćaju 43.000 dolara prilikom podnošenja zahteva za takozvanu roditeljsku vizu – ističe Danijela Stojanović.
Partnerske vize
Posebna situacija je sa partnerskim vizama, kaže Vera Radisavljević, migracioni agent iz Brizbejna.
– Ukoliko imamo slučaj partnera koji imaju verifikovanu vezu (de fakto), ali nisu u braku, a jedan od partnera je do sada ulazio u zemlju s turističkom vizom, sada može da doputuje samo ukoliko pribavi dokaz kojim ispunjava izuzeće od zabrane putovanja. S druge strane, ukoliko podnesu zahtev za partnersku vizu, koja košta 8.000 dolara, nije im potrebno izuzeće od zabrane putovanja – naglašava ona.
Pored toga, i postupak dobijanja partnerskih viza je ubrzan. Ovo i ne treba da čudi, jer je Savezna vlada u oktobru, prilikom donošenja budžeta udvostručila kvotu za partnerske vize u novoj finansijskoj godini. S druge strane, očekuje se da uskoro stupi na snagu obaveza da podnosioci zahteva za partnerske vize, a koji se nalaze van zemlje, uskoro budu u obavezi da polažu engleski jezik.
– Produžen je i rok trajanja vereničkih viza. One su trajale do devet meseci od momenta odobravanja, a sada im je rok produžen na 15 meseci. Mnogima kojima je viza istekla, jer nisu bili u mogućnosti da doputuju u prethodnom roku, novac je ili vraćen ili im je produžena viza kaže Jelena Kiš.
Studentske vize
Situacija je drugačija sa studentskim vizama, koje u ovom trenutku mogu da predstavljaju dobru soluciju za one koji su trenutno u Australiji, ali ne i za one koji apliciraju iz Srbije.
– Naši građani mogu da dobiju studentsku vizu, ali nažalost ne mogu da uđu u zemlju. Sem toga, i kad apliciraju za ovu vizu, imaju ideju da s njom dođu u Australiju i da ovde studiraju, a ne da to rade onlajn iz Srbije – kaže Vera Radisavljević.
Ova viza može da bude rešenje za osobe koje se već nalaze u Australiji, a neka druga viza im je istekla ili im nova nije odobrena. Studenti, ukoliko im je istekla viza, mogu da apliciraju za novu 408 vizu, koja može da im omogući da ostanu u Australiji još 12 meseci kao sezonski radnici na farmi.
Pored toga, ova viza je dobra i ukoliko se vaše zanimanje nalazi na listi traženih, kao što je medicinska struka ili briga o deci.
– Takođe, sada i nosioci turističkih viza mogu da se prebace na ovu vizu, ukoliko dokažu da nisu uspeli da otputuju iz Australije zbog korone, i da ostanu još tri do šest meseci, ali nemaju pravo da rade – objašnjava Danijela Stojanović.
Prema njenim rečima, najgora ili poslednja opcija za ostanak u Australiji je takozvana „bridžing“ E viza.
– Ova viza omogućava produžetak boravka u Australiji. Takođe, dozvoljava nosiocima i da rade u tom periodu. Međutim, ukoliko napuste zemlju, naredne tri godine im nije dozvoljen povratak u Australiju – upozorava Danijela Stojanović.
Ne napuštajte Australiju!
Nosiocima „bridžing“ B viza nijedan migracioni agent ne savetuje da napuštaju Australiju dok su granice zatvorene.
– Ova viza važi do 12 meseci. U slučaju da napustite zemlju, u uverenju da možete da se vratite u tom periodu, a to se ne desi, posle nećete uspeti da uđete u Australiju – naglašava Vera Radisavljević.
Moguće je obnoviti stalno boravište
Agenti za migracije susreću se i sa slučajevima da su ljudi pre više decenija imali pravo na stalno boravište u Australiji, ali su već godinama izvan zemlje. Šta može da se uradi u tim slulajevima ako ljudi sada požele da se vrate?
– Neki naši sunarodnici koji su 70-tih godina došli u Australiju i ostvarili tada pravo na stalni boravak, kasnije su napustili zemlju i nisu se više vratili. Važno je znati da oni mogu da obnove svoj status i posle 40 godina. Imala sam slučaj jednog Makedonca koji je u Australiji povratio svoj status, jer smo uspeli da dokažemo zbog čega, za sve ovo vreme, nije bio u prilici da se vrati u zemlju – kaže Danijela Stojanović.
Teško do radne vize
Kako kažu sagovornice “Vesti“, trenutno je izuzetno teško dobiti radnu vizu za Australiju. Ulazak je dozvoljen samo sezonskim radnicima iz zemalja s kojima Australija ima potpisane ugovore, a to su mahom države u Pacifiku. Za ostale, ukoliko se vaše zanimanje ne nalazi na listi deset najtraženijih, ne postoji mogućnost da dobijete vizu.
S druge strane, građani koji su već u Australiji, mogu da dobiju radnu vizu i ukoliko nisu na listi traženih zanimanja, ali je neophodno da imaju ugovor sa poslodavcem.
