1. Boris Jeljcin (Rusija)
Radni staž: od 1991. do 1998. godine.
Kako je vladao: Prvog demokratski izabranog predsednika svi su dočekali sa velikim oduševljenjem. Ali, usledila je opšta korupcija, ekonomski kolaps i neviđeni politički i društveni problemi.
Koliko mu je bilo teško: Stalni sukobi sa parlamentom doveli su do toga da je 1993. poslao vojsku na parlament. Ljudi su poginuli. Ipak, Jeljcin je otao upamćen po svojoj naklonosti ka votki, što je vredno oko snimatelja i zabeležilo:
2. Džordž V. Buš (SAD)
Radni staž: od 2001. do 2009.
Kako je vladao: Trebalo je samo namestiti izbore i besramno preuzeti vlast uz pomoć tatinih prijatelja, koji je vladao dva mandata pre. Nakon toga je krenuo rat.
Koliko mu je bilo teško: Na zadnjoj press-konferenciji je kao najveći promašaj svoje vladavine naveo bavljenje zdravstvenom reformom u ratno doba. Analitičari i danas pokušavaju da shvate što je ta reforma obuhvatala.
Mnogi kažu da YouTube ne bi bio to što je da nema njega.
3. Saparmurat Nijazov (Turkmenistan)
Radni staž: od 1990. do 2006.
Kako je vladao: Prve slobodne izbore 1992. uverljivo dobija. Bio je jedini kandidat. Na referendumu 1994. je 99,9 odsto ljudi glasalo da mu se mandat produži do 2002. kako bi mogao nadgledati desetgodišnji razvojni plan. Da smanji komplikacije, parlament je 1999. godine Nijazova proglasio doživotnim predsednikom. Par sedmica pre toga održani su parlamentarni izbori na kojima je kandidate izabrao sam predsednik. Umro je 2006.
Koliko mu je bilo teško: Napisao je knjigu "Ruhnama" kojom je želio dati duhovno vođstvo naciji. Ispit iz njenog poznavanja je uveo kao obavezu na vozačkom ispitu. Zamenio je ime reči hleb imenom svoje majke. Preimenovao je imena dana u sedmici i meseca u godini imenima članova svoje porodice.
Uveo je Dan bundeva kao nacionalni praznik druge sedmice u avgustu. Dan se slavi i nakon njegovog odlaska sa vlasti.
4. Ferdinand Markos (Filipini)
Radni staž: od 1965. do 1986.
Kako je vladao: U prvom se mandatu još i suzdržavao, ali nakon što je osvojio drugi mandat 1969. godine na račun ustavnih reformi i infrastrukturnog napretka uveo je vojnu diktaturu. Dodatne promene ustava su mu omogućile da ostane na vlasti sve dok ga nisu izbacili iz zemlje nakon što ju je doveo pred propast.
Koliko mu je bilo teško: Nivo korupcije i opšta drpavela na Filipinima ne mogu se pojmiti. Najviše je koristi imala Marcosova porodica, a mažnjavali su sve što nije bilo prišarafljeno za pod, a onda su prepisali i pod na svoje ime.
Marcosova supruga Imelda je postala poznata po zbirci od oko milion cipela.
5. Hugo Čaves (Venezuela)
Radni staž: od 1999.
Kako vlada: Pobedio na izborima nakon što je 1992. kao profesionalni vojnik organizovao neuspeli levičarski državni udar. Vladavinu mu je obežila korupcija i nesumnjiva želja za moći, ali je postao simbol borbe protiv liberalnog kapitalizma.
Koliko mu je teško: Ističe svoju rimokatoličku veru. Prvu je ženu devet godina varao sa istom ljubavnicom. A onda se oženio trećom. Pa se i od nje rastao.
Već deset godina vodi emisiju "Alo Presidente" na venecuelskoj državnoj televiziji. Emituje se nedeljom u 11 ujutro.
6. Aleksandar Lukašenko (Belorusija)
Radni staž: od 1994.
Kako vlada: Već je 1996. godine na referendumu progurao ustavne reforme koje su mu omogućile totalitarnu vlast. Danas je poslednji vladar tog tipa u Evropi i može jedino izazvati divljenje kod sportskih komentatora kada posete Minsk.
Koliko mu je teško: U napadu paranoje je proterao sve strane ambasadore iz njihovih rezidencija. SAD i EU su na to reagovale i godinama mu nisu dopuštale ulazak.
Treće izbore 2006. je dobio sa većinom od 86 odsto. Rekao je da ih je zapravo dobio s 93,5 odsto glasova, ali da je namestio rezultat "da izgleda više kao onaj u evropskim državama".
