Ova neobična životinja svojim izgledom podseća i na lisicu i na vuka, a zbunjuje i naučnike i laike; i kao da neobičnosti nije dovoljno, miris urina ove vrste sličan je mirisu marihuane.
Grivasti vuk iz porodice pasa predstavlja jedinstvenu životinju koja luta ravnicama Brazila i Argentine. O tome koliko je ova životinja neobična govori i činjenica, da uprkos imenu koje nosi, zbunjuje naučnike koji tvrde da ova vrsta nije ni lisica ni vuk, iako im je slična.
Naučno ime ove životinje – Chrisocion brachiurus – sugeriše da je u pitanju u potpunosti izdvojena životinja koja ne pripada ni jednoj poznatoj porodici životinjskog sveta. Ipak ovo nije najveća briga naučnika. Postojanje ove vrste ugroženo je ljudskim aktivnostima.
Sve o neverovatnom vuku sa grivom
Telo grivastog vuka prekriveno je gustom crvenom dlakom, dok su mu duge noge i griva crne boje. Na vrhu glave nalaze velike uši, slične lisičijim. Niz vrat se spušta griva po kojoj je ova životinja karakteristična i kojoj duguje i ime. Istraživači sa Smitsonijana navode da težina grivastog vuka može da dosegne i neverovatnih 130 kilograma, dok u visinu raste oko 90 cm.
Ovaj svaštojed uglavnom vodi noćni život u okruženjima nalik savani, a interesantno je da su naučnici otkrili da urin grivastog vuka ima miris sličan marihuani. Ranije je bio široko rasprostranjen u zemljama poput Argentine i Urugvaja, ali ubrzani razvoj i urbanizacija su ga doveli gotovo do izumiranja. Grivasti vuk je prisiljen da migrira ka severnim prostranstvima južnoameričkog kontinenta.
Chrisocion brachiurus je prema rečima naučnika usamljen lovac, koji više voli da se hrani sam nego u čoporu. I iako je svaštojed, preferirana sezonsko voće i povrće, kao i manje ptice i insekte. Prirodnih neprijatelja nema puno, a u pitanju su domaći psi i pume.
O njihovom načinu parenja se malo zna, ali ono što sa sigurnošću može da se kaže je da su monogamna vrsta, koja kada izabere jednog partnera sa njim ostaje ceo život.
Čovek kao najveći neprijatelj
Pored toga što čovek urbanizacijom uništava njegova staništa i utiče na smanjenje broja ove neobične vrste – grivasti vuk se suočava i sa zaraznim bolestima koje uglavnom imaju smrtni ishod.
Tu se spisak negativnih uticaja ljudi na njihov opstanak ne završava. Među pretnjama se nalaze i automobili, koji ih neretko gaze i ubijaju. Takođe, lokalno stanovništvo često organizuje akcije lova na čitave čopore jer veruju da im ubijaju kokoške.
U Brazilu je zabeležena i praksa korišćenja delova tela grivastih vukova u medicinske svrhe – mada nikada nije potvrđeno da su efikasni u lečenju. Pored toga, lovljen je i zbog očiju za koje neki Brazilci veruju da su talismani i da donose sreću.
Iako životinja nije proglašena izumrlom, naučnici i ekolozi su svesni da je njeno postojanje ugroženo, stoga preduzimaju korake kako bi osigurali njen opstanak.
Napori da se spase grivasti vuk
Chrisocion brachiurus se zvanično nalazi na listama ESA kao ugrožen i IUCN kao ranjiv. Međutim, njihova populacija godinama neprestano opada, a stručnjaci veruju da će uskoro na listama biti premešten u kategoriju „ugrožen“.
U svrhu očuvanja, ljudi iz struke su se usredsredili na prirodna staništa ove vrste stoga su u Brazilu, Urugvaju i Argentini doneti zakoni koji zabranjuju lov na grivastog vuka, a pojedini zoološki vrtovi pomogli su da kritične populacije prežive i napreduju u zaštićenom okruženju.
