Beograd obeležava šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih dvodnevnim skupom u ponedeljak i utorak, na kojem prisustvuje više od 100 stranih delegacija sa četiri kontinenta. Delegacije koje čini više od 500 gostiju predvodiće 45 šefova diplomatija, a prvi put u ulozi posmatrača učestvuje Rusija, koju će predstavljati šef diplomatije Sergej Lavrov. Visoke goste obezbeđivaće više od 3.000 policajaca.
U srpskoj prestonici je upravo i zaživeo ovaj pokret 1961. godine, i sa prvobitnih 25 članica vremenom je narastao na čak 120. Nesvrstani su se deklarisali kao antikolonijalni i antiimperijalistički pokret, čiji je cilj bio globalni mir, pa su ih neki analitičari krstili kao „tampon zonu“ između istoka i zapada, a drugi smatrali da su „protivteža podelama“ na istočni i zapadni pakt.
Značaj Nesvrstanih u drugoj polovini 20. veka, prema rečima nekadašnjeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Živadina Jovanovića, ogledao se u očuvanju mira u svetu. On za „Vesti“ kaže da je veza sa Nesvrstanima važna povodom pitanja Kosova i Metohije koje je za Srbiju od vitalnog značaja, ali i drugih vidova obostrano korisne saradnje.
– Njihova snaga je u činjenici da čine nezaobilaznu dvotrećinsku većinu u Ujedinjenim nacijama, a da ogromna većina njih ne priznaje tzv. državnost Kosova. Nesvrstani su otvoreni za sve vrste saradnje sa Srbijom, od građevinske, prehrambene i vojne do zdravstva i školstva, samo je pitanje imamo li potencijala da popunimo tu saradnju. Zemlje Pokreta su ogromno tržište i snaga, a najradije bi sarađivali sa Srbijom, pa bismo mi to morali da iskoristimo – savetuje ovaj diplomata.
Jovanović ističe da obeležavanjem jubileja Nesvrstanih Srbija iskazuje poštovanje prema njima, a dobre odnose potvrđuje posetama državnog vrha članicama Indiji, Egiptu, Alžiru, Maroku, Angoli, Keniji…
Nekadašnji ambasador Milisav Paić za „Vesti“ podseća da je Jugoslavija bila jedan od osnivača i glasova tog vremena za pravedniji međunarodni ekonomski i politički poredak, miroljubivu koegzistenciju, nemešanje u unutrašnje stvari država, neprikosnoveni suverenitet i nezavisnost, a protiv podele sveta na blokove. Nesvrstani su, kaže, uticali na razumnije ponašanje blokova predvođenih SAD i ŠSR.
– Propast ŠSR i pad Berlinskog zida početkom 90-ih doveo je do pada uticaja ove brojne grupacije, odnosno relativizacije njihovog uticaja, jer je tada grupa država dala sebi pravo da uređuje svet, učinivši ga unipolarnim. Međutim, snaga im je u dvotrećinskoj većini u UN, a uloga Nesvrstanih raste u sadašnjem multipolarnom svetu, a jača i konstruktivna uloga pokreta u svetu – ukazao je Paić.
Veliki uspeh
Veliki uspeh Srbije, rekao je povodom samita predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare i ocenio skup kao najveći poslednjih decenija.
– Srbija ne može da napravi nameštaj jeftiniji od Ikee, jer nije to lako, ali sa našim prijateljima iz afričkog i arapskog sveta i Azije možemo da napravimo bezbroj stvari – rekao je predsednik Srbije.
Jačanje poverenja
Milisav Paić kaže da je za Srbiju značajno da veliki deo članica pokreta Nesvrstanih nije priznao tzv. Kosovo, kao i što je blokirao prijem u međunarodne organizacije.
– Politika naše zemlje je da su Nesvrstani jedan od glavnih stubova saradnje. Obeležavanje jubileja pokreta u Beogradu ne samo da jača poverenja u odnosima sa njima, već pomaže i poziciji i ugledu Srbije u svetu – kaže Paić.
Susreti sa visokim gostima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan uoči samita imao je bilateralne sastanke sa šefovima diplomatije Iraka, Kuvajta, Nepala, Palestine i Indonezije. Šef diplomatije Nikola Selaković je tokom bilateralnih susreta sa šefovima delegacija podsetio na tradiciju prijateljskih odnosa dugu 65 godina, ocenivši da treba zajednički raditi na unapređenju političkog dijaloga i komunikacija na visokom nivou.
Jaz sve dublji
– Ako je Beograd sa prvog samita lansirao poziv na mir, dijalog i nesvrstavanje, danas ima jednako razloga da uputi sličan apel, jer i sada ima pokušaja svrstavanja i pretnji miru, pa je socijalno-ekonomski jaz još dublji, a trka u naoružanju još opasnija – kazao je Živadin Jovanović.
Stigao i sin kuma Nasera
Naserov sin Abdelhakim Gamal Abdel Naser stigao je u Beograd na obeležavanje 60 godina Nesvrstanih.
Savez zemalja su 1955. godine dogovorili Tito, Naser i Nehru, lideri SFRJ, Egipta i Indije, a ime je dao Naser. Ovoj inicijatorskoj trojci priključile su se dve velike države koje su se među prvima oslobodile kolonijalne vlasti: Indonezija, predvođena princom Sukarnom, koji je postao jedan od osnivača pokreta, i Gana, čiji je predsednik bio Kvame Nkrumah.
