Stopa nezaposlenosti u Australiji porasla je sa 3,5 na 3,7 odsto, pokazuju podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS).
U januaru 2023. broj zaposlenih pao je za 11.500, što je drugi uzastopni mesečni pad.
Šef za statistiku rada u ABS-u Bjorn Džarvis je izneo podatak da se broj zvanično nezaposlenih povećao u januaru, za 21.900, s tim da je veliki deo tog porasta, prema njegovim rečima, izazvan “sezonskim fluktuacijama“.
Džarvis očekuje da će u narednim nedeljama doći do većeg porasta broja nezaposlenih nego inače.
– Januar je mesec kada najveći broj ljudi na australijskom tržištu rada napušta posao, ali se takođe spremaju da započnu novi posao ili da se vrate sa odsustva. Ovog januara bilo je više takvih radnika nego obično, što ukazuje da ili tek počinju ili da se vraćaju na posao kasnije – objasnio je Džarvis.
Porast nezaposlenosti dolazi u momentu kada je Banka državnih rezervi (RBA) najavila da će nastaviti da povećava kamatnu stopu gotovine, sve dok ne suzbije inflaciju koja iznosi 7,2 odsto.
Kao što je poznato, RBA agresivno podiže kamatne stope od maja prošle godine, sa tadašnjih 0,1 odsto na februarskih 3,35 odsto.
Ove nedelje, guverner RBA Filip Lou je priznao da su stope sada na kontrakcijskim nivoima, što je moglo da se vidi u činjenici da cene nekretnina padaju, a manje je i gradnje.
Prema centralnoj prognozi RBA, stopa nezaposlenosti će verovatno morati da poraste na 4,5 odsto do sledeće godine, kako bi se osiguralo da inflacija padne na tri odsto u narednim godinama.
Prema rečima Filipa Loua, to bi bila odlična stvar za Australiju, jer “tvrdoglavo visoka inflacija je socijalno i ekonomski destruktivna“.
Dejvid Basaniz, glavni ekonomista BetaShares, smatra da bi uskoro moglo da se očekuje da privreda počne da popušta pod teretom rasta kamatnih stopa RBA.
Ujedno, on veruje da je izveštaj o nezaposlenosti nešto bolji nego što bi se očekivalo u kombinaciji sa nedavnom slabom maloprodajom i padom poverenja potrošača.
– To sugeriše da RBA možda neće morati da podiže kamatne stope previše agresivno u narednim mesecima. Sa sopstvenim procenama RBA, koje sugerišu da između 50 i 75 odsto povećanja inflacije odražava faktore ponude, a sa inflatornim očekivanjima koja su još uvek u velikoj meri ograničena, privreda jednostavno još uvek ne zaslužuje da ide u recesiju kako bi inflaciju stavila pod kontrolu – objasnio je Basaniz.
Ovaj stručnjak smatra da RBA očigledno pokušava da postigne “meko sletanje“, gde su potrošnja građana i inflacija umereno usporili bez prevelikog rasta nezaposlenosti, međutim, to nije zagarantovano.
– Naravno, RBA bi mogla da napravi grešku u politici i preterano zategne i gurne privredu ka recesiji. I pored toga, i dalje mislim da je rizik od recesije izazvane monetarnom politikom prilično nizak, jer bi se RBA lako mogla suočiti s tim i brzo smanjiti stope ako bude potrebno. Uprkos trenutnoj zabrinutosti za budžetski deficit, savezna vlada takođe, verovatno neće biti stidljiva u pružanju podrške – smatra Basaniz.
Savezni blagajnik Džim Čalmers je rekao da je porast nezaposlenosti očekivana posledica globalnih ekonomskih previranja i rasta kamatnih stopa.
– Očekujemo da će ovo biti teška godina za privredu i naše ljude. Jasno je da su izgledi za usporavanje ekonomije i veću inflaciju nego što bismo želeli, i duže nego što bismo želeli očigledno što zabrinjava. Očekivali smo porast stope nezaposlenosti kako se ekonomija usporava, kao očiglednu posledicu usporavanja globalne ekonomije pomešane sa uticajem rasta kamatnih stopa u našoj sopstvenoj ekonomiji – objasnio je Čalmers.
Prvi čovek državnog Trezora je rekao da i Ministarstvo finansija i RBA očekuju da će, kako se privreda usporava, nezaposlenost porasti sa skoro 50-godišnjih minimuma, ali je stopa nezaposlenosti i dalje niska prema istorijskim standardima.
Međutim, opoziciona portparolka za zapošljavanje, Mikaelija Keš smatra da koji su izneti u četvrtak nisu dobar znak.
– Ono što smo videli je da je privreda zapravo izgubila više od 43.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. To nije sigurnost posla za one koji su ostali bez posla u januaru – istakla je Keš.
Najveći gubitak u Viktoriji i NSW
Prema statističkim podacima, više od 60.000 radnih mesta je nestalo u Viktoriji i Novom Južnom Velsu za samo dva meseca. U celoj Australiji zaposlenost sa punim radnim vremenom opala je za 43.300, dok je zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom povećana za 31.800.
Pad prodaje nekretnina
Podaci Udruženja za stambenu industriju (HIA) ukazuju na uticaj viših kamata na tržište nekretnina. Prodaja novih kuća je u januaru pala za dodatnih 12,8 odsto, što je pad od 46,7 posto u odnosu na prošlu godinu. Najteže je pogođen Novi Južni Vels, gde je prodaja u tri meseca do januara bila 73,1 odsto niža nego u istom periodu prošle godine. U Viktoriji je opala za 41,6 odsto, a u Kvinslendu za 53,9 odsto.
– Nema naznaka da je tržište dostiglo dno ovog ciklusa sa padom prodaje u svim državama. Dalje povećanje stope gotovine u februaru će verovatno dovesti do novog pada prodaje nekretnina – rekao je Tim Rirden, glavni ekonomista HIA.
Niža potrošnja
Podaci o maloprodaji, izneti u februaru, ukazali su na usporavanje potrošnje stanovništva. Obim maloprodaje u poslednja tri meseca 2022. opao je za 0,2 odsto.
Ekonomistkinja kompanije AMP Capital, Dijana Masina smatra da će RBA možda morati da preispita svoje planove za mnogo veću stopu gotovine.
– Ukoliko sledeći podaci o maloprodaji pokažu novi slab rezultat, možda će centralna banka pauzirati i sačekati da vidi uticaje povećanja kamatne stope do danas – rekla je Masina.
