Istoričar iz Regenzburga dr Dario Vidojković ocenjuje da su prošlonedeljni protesti Srba u više mesta na Kosovu i Metohiji dokaz njihovog teškog položaja, ali da bez obzira na to mediji u Nemačkoj ne odustaju od narativa koji, kako tvrdi, nije promenjen od 1914. godine.
Srbi su prošle nedelje protestovali i na jugu i na severu KiM. Da li se čuo njihov glas u EU?
– Protesti su dokaz da je srpski narod na delu svoje teritorije skoro u potpunosti obespravljen. Život Srba na KiM sve više podseća na geta iz najmračnijih vremena 20. veka. Trenutna vlast u Prištini čini očigledno sve da zagorča i onemogući u što većoj meri život Srbima na Kosovu i Metohiji. Ali evropska javnost, EU i međunarodna zajednica su uglavnom nemi na ovakvu nasilnu diskriminatorsku politiku Prištine, bez obzira na to što je to u stvari politika kontinuiteta koja traje još od 1999. godine i početka faktičke okupacije tog dela države Srbije.
Dijaspora da priča komšijama
Na koji način nemački mediji izveštavaju o događajima na KiM, posebno o onim iz prethodne sedmice?
– To je jedna vrsta crno-bele slike koja nam je još od Sarajevskog atentata 1914. godine vrlo dobro poznata, kada je nemačko javno mnjenje u pitanju. Na Srbe se i dalje uglavnom gleda kao na zle momke koji su isključivi krivci za sve zločine i za sve ratove na prostoru bivše Jugoslavije. Ima i objektivnih izveštaja, poput Euronjuza na nemačkom jeziku, koji prenosi i stavove srpskih demonstranata, i prenosi ocenu Kfora da demonstracije Srba protiv otvaranja mosta na Ibru ne predstavljaju bilo koji bezbednosni rizik. Sa druge strane, kada je Priština zabranila dinar, minhenski „Zidojče cajtung“ je video u tom potezu potencijal za podizanje tenzija na Balkanu, ali je uglavnom izrazio simpatije prema tom potezu Prištine, nazivajući ga formalno legitimnim. Istovremeno, sada su proteste Srba na KiM videli kao podstaknute od Beograda, a na terenu sprovedene od „nacionalističke“ Srpske liste. Druga priča je šta uopšte običan Nemac o tome zna. Tu se pruža šansa našim ljudima koji ovde žive i rade, da u direktnim razgovorima predoče srpsku stranu tih događaja. Bili bi na taj način najbolji ambasadori svoje zemlje.
Kurti kao Tuđman
Šta je po vama suština jednostranih akcija privremenih institucija u Prištini?
– Krajnji cilj trenutne vlasti u Prištini i Kurtija, mada daje drugačije izjave, jeste nestanak Srba sa celokupnog prostora KiM. Rukovode se istim ciljem koji je sledio i Franjo Tuđman u pogledu Srba i RSK. Sve ove akcije: ukidanje srpske pošte, zabrana dinara, zamena srpskih tablica, stalna hapšenja, maltretiranja, fizički napadi, pa sve do ubijanja i pogroma, ukazuju nedvosmisleno na jedno – Srbima na KiM nema mesta, za njih tu nema života.
Zbog čega Priština toliko insistira na otvaranju mosta na Ibru u Mitrovici?
– Mogući su unutarpolitički razlozi za tako nešto. Kurti želi svakako da se pokaže Albancima kao otac nacije, što je slično činio i Tuđman. S druge strane, otvaranje mosta na Ibru, koji za Prištinu, ali i za Zapad, stoji za konflikte i podele, mogao bi upravo tom istom Zapadu poslati signal da je sada situacija smirena, jer je most otvoren. To može imati i neki efekat po stranim investitorima, da se više angažuju na KiM, čija je ekonomija u jednom jalovom, da ne kažem katastrofalnom stanju. Znači, mogli bi se naći niz motiva za tu odluku, pored političkih i vojno-strateških i ekonomski. Takođe je moguće, opet posmatrano u širem geopolitičkom kontekstu, u kome se Srbija vidi kao neki saveznik Rusije, da se zapravo zapadnim mentorima Prištine žuri da se reši pitanje KiM i da zbog toga požuruju Prištinu u tom cilju.
Jalova saopštenja
– U reakcijama na represiju prema Srbima EU i međunarodna zajednica po pravilu pozivaju „obe strane“ na uzdržavanje. Natpis sa jednog od plakata na demonstracijama Srba u Kosovskoj Mitrovici daje najbolji odgovor na vaše pitanje: „Dok EU I SAD pišu saopštenja, nas proteruju!“ To je, nažalost, realnost na terenu. EU, koja zagovara demokratiju i slobode, trebalo bi da bude konsekventna i da počne da u pravom svetlu gleda na ta zbivanja. Ali, to bi ujedno značilo da bi trebalo da prizna sve svoje greške koje je počinila u vezi sa politikom prema Srbiji i pitanju KiM – ističe Vidojković.
Zapad gleda svoj interes
Očekujete li oštriju reakciju Zapada na jednostrane poteze Prištine?
– To najviše zavisi od razvoja situacije na terenu. Da li će doći do dalje eskalacije sve do otvorenog sukoba Srba i Albanaca i da li će takav razvoj odgovarati Zapadu. Ipak, takav razvoj može da dovede do novih izbeglica, a vidimo svuda u Evropi da raste otpor protiv daljeg prihvata izbeglica, što je čak dovelo do smene vlasti, kao u Holandiji, i do nasilnih demonstracija poput ovih sada širom Engleske. Sa druge strane, opet naglašavam faktor geopolitike, pre svega razvoja rata u Ukrajini. Ukoliko se ova novonastala kriza oko otvaranja mosta bude uklapala u neke zapadne šeme, oštrije reakcije odnosno bilo koje suštinske reakcije neće biti. No, i tu aktuelna predizborna trka za američkog predsednika može imati nekog uticaja. Tako, da ima faktora i razloga van same teritorije KiM koji mogu imati i te kako uticaj na pitanje kako bi Zapad u ovom pitanju mogao da reaguje. Na kraju, ostaje da se vidi da li samo ne podržavaju tu odluku, ili će se taj stav sticajem okolnosti pretvoriti u protivljenje toj odluci, što bi tek za sebe moglo povući i zaista oštrije reakcije.
