Eksploatacija litijuma u Srbiji politički je neizvodljiva. A pored toga, Srbija nije jedina u Evropi sa nalazištima, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.
„I danas mnogi stručnjaci smatraju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji, ako bi se sprovodila po najvišim ekološkim standardima, mogla da bude dobitna kombinacija za sve“, navodi nemački list, prenosi Dojče vele.
„Srbija bi kroz najveću direktnu investiciju u svojoj istoriji mogla da se učvrsti kao nezaobilazan deo evropskog lanca vrednosti u industriji budućnosti i da stvori visokokvalifikovana radna mesta. Zemlje Evropske unije smanjile bi svoju zavisnost od Kine, a kroz povezivanje svojih industrijskih interesa s interesima Srbije vezale bliže za sebe tu balkansku državu koja politički balansira između Istoka i Zapada.“
„Bogati Zapad želi da iskoristi siromašnu Srbiju…“
Ali, kako se ocenjuje u analizi lista iz Frankfurta, sve je očiglednije da je eksploatacija litijuma u Srbiji politički neizvodljiva.
„U ovom trenutku je isključeno da bi neka vlada u Beogradu – bilo koja – politički mogla da preživi pokretanje eksploatacije litijuma. Otpor u zemlji je preveliki.“
„Nema drugog političkog pitanja u Srbiji koje ujedinjuje toliko društvenih grupa kao otpor eksploataciji litijuma: levičare i desničare, mlade i stare, nacionaliste i liberale, a posebno – grad i selo.“
Pritom je, kako ukazuje „Frankfurter algemajne cajtung“, poseta tadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji u junu prošle godine poduhvat učinila još manje verovatnim nego što je bio do tada.
„I ranije je u zemlji kružilo tumačenje da bogati Zapad želi da iskoristi siromašnu Srbiju kao koloniju za sirovine. Dolazak nemačkog kancelara dodatno je oživeo narativ koji je na Balkanu ionako popularan, a naročito u Srbiji ga je lako aktivirati – onaj o zlim Nemcima. Njih su, kako se podseća, već jednom, od 1941. do 1945, proterali kao okupatore – pa će i sada.“
Racionalna rasprava odavno je nestala, činjenice više ne igraju nikakvu ulogu, piše list iz Frankfurta i kao simboličan primer navodi izjavu jednog gradonačelnika bosanskog provincijskog grada u čijoj okolini takođe leže nalazišta litijuma. On je nedavno u užem krugu rekao da bi eksploatacija litijuma bila ekonomski nešto najbolje što bi moglo da zadesi njegov region – „Ali ne mogu da nađem 50 stanovnika koji su za to“.
„Slična je atmosfera i u Srbiji. Vučić, koji ni posle deset meseci ne uspeva da obuzda masovne proteste protiv svoje vlasti, politički je oslabio“, ocenjuje nemački list.
Projekat zaglavljen u političkom ćorsokaku
U članku se citira izjava Milana Niča, stručnjaka Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina, koji smatra da „od projekta eksploatacije litijuma u Srbiji neće biti ništa“ i objašnjava da to ima veze i sa krhkom političkom situacijom u zemlji koju mesecima potresaju protesti.
– Za privredu je važno da stvari budu predvidive i planirane – podseća Nič.
– Rio Tinto je već uložio novac, napravio planove sa određenim rokovima, ali svi ti planovi i rokovi su propali – kaže Nič i dodaje da je ta kompanija, prema njegovim informacijama, sada pred odustajanjem od projekta u Srbiji i da se više ne očekuje da bi eksploatacija mogla u dogledno vreme da se realizuje.
Pored toga, Srbija nije jedina zemlja u Evropi sa nalazištima litijuma. „Postoje i drugi projekti eksploatacije litijuma, bolje pripremljeni i s političkim okolnostima koje su predvidljivije“, kaže Nič. A u Srbiji je, dodaje, „projekat zaglavljen u političkom ćorsokaku“.
I jedan bivši član nemačke vlade, koji nije želeo da mu se ime navede, izražava sličan skepticizam, navodi se u članku.
U suštini, zaključuje „Franfurter algemajne cajtung“, „samo još srpska opozicija veruje da je litijumski projekat realan. Ona, makar, čini sve da održi tu debatu živom, jer je za nju tvrdnja da Vučić planira rasprodaju srpskih interesa nemačkoj industriji važno sredstvo mobilizacije.“
