Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer izjavila je da je njena vlada spremna da pomogne izbeglicama iz Ukrajine, ali i upozorila da ponovo stiže sve više ilegalnih migranata preko Balkana i da tome doprinosi i „neprihvatljiva“ vizna politika Srbije.
Fezer je rekla da je Srbija pojedinim državama ukinula vizni režim, a građani tih zemalja onda preko Srbije nastavljaju put u zemlje Evropske unije. „Da budemo jasni, praksa Srbije je neprihvatljiva“, rekla je Fezer 11. oktobra.
– To takođe doprinosi pokretima (migranata) na balkanskoj ruti. Srbija mora da prilagodi svoj vizni režim pravilima EU – rekla je Fezer, najavljujući da će tu temu do kraja nedelje pokrenuti i na nivou EU.
Produženje granićke kontrole prema Austriji
Prema njenim rečima, postoji zajednička politička odgovornost da se zaustave ilegalne migracije, kako bi pomoć mogla da se pruži onima kojima je zaista potrebna. Fezer je najavila i da će Nemačka za još šest meseci produžiti granične kontrole prema Austriji, kao i da je razgovorima postignuto da Češka i Austrija uvedu takve kontrole prema Slovačkoj.
Istovremeno, nemačka vlada je obećala veću pomoć gradovima i naseljima koji se muče da nađu smeštaj za više od 1,1 miliona izbeglica koje su od početka godine stigle u Nemačku. Reč je uglavnom o izbeglicama iz Ukrajine, dok među ilegalnim migrantima najveći broj čine državljani Sirije i Avganistana.
U Nemačku stiglo više od milion ljudi iz Ukrajine
Nakon sastanka sa nemačkim lokalnim zvaničnicima u Berlinu, Fezer je rekla da će vlada u Berlinu, iako je već stavila na raspolaganje savezne nekretnine za smeštaj desetina hiljada izbeglica, obezbediti krov nad glavom za još oko 4.000 ljudi, kako bi ublažila manjak smeštajnih kapaciteta. Fezer je lokalnim samoupravama obećala i finansijsku pomoć, ali u obraćanju novinarima nije spominjala konkretne iznose.
Nekoliko nemačkih gradova nedavno je počelo da podiže šatorska naselja i da pretvara sportske i kongresne dvorane u centre za privremeni smeštaj, pošto su redovni izbeglički centri već popunjeni, prenosi agencija AP. U Nemačku je od početka rata iz Ukrajine stiglo više od milion ljudi. Trećina izbeglih su deca i tinejdžeri, a više od 70 odsto žene.
Građanima Ukrajine za ulazaku Nemačku nije potrebna viza, pa tako ukrajinske izbeglice i ne podnose zahtev za azil. Ipak, i broj zahteva za azil je u Nemačkoj do kraja septembra iznosio 134.908, što je za trećinu više nego u istom periodu prošle godine. Taj broj je, međutim, daleko manji od onog koji je registrovan na vrhuncu izbegličkog talasa, 2015. i 2016. godine, kada je azil u Nemačkoj zatražilo više od milion ljudi.
Dvostruki standardi?
Stručnjaci za migracije takođe ukazuju da je broj ilegalnih migranata koji stižu balkanskom rutom znatno manji nego na vrhuncu talasa.
Frank Divel sa Univerziteta u Osnabriku smatra da je reč o „naknadnom efektu“ i da sada dolaze mnogi migranti koji su zbog pandemije koronavirusa bili „zarobljeni“ u izbegličkim kampovima u Grčkoj, i žele da potraže sreću u severnijim članicama EU, piše agencija Dpa. Stručnjaci misle i da broj otrivenih iregularnih ulazaka u EU nije posebno visok, i da se ne može govoriti o nekakvom novom migrantskom talasu.
Fezer je posla sastanka u Berlinu odbacila sugestije da se na izbeglice iz Ukrajine i one iz drugih kriznih žarišta poput Sirije i Avganistana primenjuju dvostruka merila. „Mi to ne radimo“, rekla je ministarka.
