U igri koja se dešava na Balkanu Amerika je pogrešno odigrala sa Srbima, projekti koje je počela imaju problematični uspeh. A sad zbog prisustva Rusije i Kine više ne može da se prema Srbima odnosi tako što će samo da ih šutira i lupa im čvrge, opisuje stanje u regionu sociolog Slobodan Reljić povodom najave Prištine da će Srbiju tužiti za genocid.
Akcije Prištine rapidno padaju što objašnjava i provokacije tzv. Kosova poput najave da će tužiti Beograd za genocid, ističe Reljić uz ocenu da nema potrebe da Srbija žuri u reakcijama jer joj čak ide u korist da se ovakvim inicijativama koči nastavak dijaloga.
Vreme radi za Beograd
Vreme radi za Beograd, više od 20 godina traje pokušaj zemalja Zapada da od Kosova naprave državu, u čemu je bila angažovana čitava mašinerija i – rezultata nema. A sad je u Prištini na vlast došla ekipa koja nema nikakve izvršne kapacitete, konstatuje Reljić.
– Zato se sve što radi vlast Aljbina Kurtija svodi na stvaranje incidentnih situacija ne bi li skrenuli pažnju na sebe. I sad su se u hodu dohvatili najveće reči koje su mogli – genocida, koja je uz to „moderna“, masovno je koriste u Bosni, ponekad se i Hrvati zaigraju, a sad su se i kosovski Albanci setili da ne bi bilo loše da je iskoriste – ironično primećuje sociolog.
Na pitanje da li bi se Albanija usudila da u ime Prištine bude inicijator tužbe za genocid protiv Srbije, budući da Kosovo ne može da je podnese jer nije država, Reljić kaže da je i Tirana sastavni deo te igre oko Kosova, i da nije isključeno da bi i od Albanije mogle da poteknu svakojake ideje, ali da je potpuno jasno da je konkretno ova izvan svake realnosti.
On se slaže da je apsurdno da za genocid optužuju Srbe koji su devedesetih godina proterani i iz Hrvatske i sa Kosova.
– Preko puta imate silu koje se ne tiču činjenice i koja se ponaša po onom Napoleonovom pravilu – nema okolnosti, ja ih pravim. Međutim, problematično je pitanje njihovog uspeha na Balkanu: BiH je na kraju podeljena na entitete, akcija na Kosovu se završila rezolucijom 1244. To su sasvim skromni rezultati za tako veliki trud SAD – konstatuje Reljić.
Amerikanci shvatili da Srbima ne mogu samo da lupaju čvrge
Povodom incidenata u Hrvatskoj, ali i u Crnoj Gori, gde su izvikivali i ispisivali preteće parole protiv Srba, Reljić kaže da ga ovi u Hrvatskoj ne iznenađuju, dok takvi slučajevi u Crnoj Gori govore o unutrašnjim podelama.
– Ovo je unutrašnji crnogorski problem koji se sad aktivira politički zbog lokalnih izbora u Herceg Novom. U DPS-u neki još misle da ima neko na Zapadu ko ih je primio u NATO i ko će da ih podrži. A što se Zapada tiče, Milo je bivši čovek. On može i da se vrati na vlast ali više nikad neće biti neko na kog će igrati. To je već trulo iznutra a posebno u igri koja se sad dešava na Balkanu u kojoj, zbog sve većeg prisustva Rusa i Kineza, Amerikanci ne mogu prema Srbima da se odnose tako što će ih samo šutirati i lupati im čvrge, otimati, proterivati ih, nego je nova ideja da mora da se nađe način da Srbi postanu njihovi saveznici – objašnjava sociolog.
Sa stanoviša istorijskog razvoja, zaključak je Reljića, Amerika je pogrešno odigrala sa Srbima, pri čemu su i Srbi bili na gubitku, ali i narodi koji misle da su dobitnici, a zapravo nisu dobili ništa.
Šta treba da sadrži Dodikov „non pejper“
Što se tiče BiH i ocena visokog predsednika Valentina Incka izrečenih u UN da je „miran razlaz“ pretnja i da nema crtanja novih mapa, Slobodan Reljić napominje da je Incko „potrošen“ i da njegove reči nemaju nikakvu težinu.
Neosporna je činjenica da u Bosni postoji paradoks da Bošnjaci žele da budu suverena i samostalna država, ali da ni pod kakvim uslovima iz nje ne ode taj „prokurator“, čija su stalna meta Srbi. Stoga je razumljivo da se u takvoj situaciji čeka rešenje koje je, smatra Reljić, pitanje vremena.
U osvrtu na izjavu srpskog člana Predsednišva BiH Milorada Dodika da posle dva neobavezna predloga za region koja su se pojavila u medijima, i Srpska ima svoj „non pejper“ za BiH, Reljić iznosi svoje mišljenje šta bi on mogao da obuhvata.
– Dodikov „non pejper“ po meni ne bi trebalo da sadrži njegove bekhende u odnosu prema skalameriji koja je napravljena u BiH jer je neodgovornost sastavni deo te igre, pošto oni igraju bez pravila. Međutim, kad pravite neke papire to je mnogo složeniji odnos i mora da podrazumeva i međunarodne odnose. BiH jeste država legitimisana u UN, mada u njoj imate dve strane od kojih jedna tvrdi da su drugi napravili genocid i od njih hoće da naprave roblje a da država bude demokratska. A ako su Srbi napravili genocid kako mogu da žive s njima. I u tom smislu BiH postaje nemoguća država zato što strana koja je u inicijativi stalno proizvodi pritisak prema drugoj. Ta zemlja nije napravljena slobodnim dogovorom tih naroda i pošto je spolja napravljena ona se klati. Međutim, kad se pišu takvi papiri morate biti sabraniji – savetuje Reljić.
