Pravoslavni Srbi širom sveta i Australije ove subote će molitveno i svečano obeležiti Badnji dan, a zatim i Badnje veče, tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.
Narednog dana, u nedelju, proslavićemo najradosniji praznik – Božić, praznik kojim se obeležava rođenje gospoda Isusa Hrista.
Tokom celog vikenda u hramovima širom Petog kontinenta očekuje se veliki broj vernika, a proteklih dana su u svim srpskim svetinjama obavljene poslednje pripreme za Badnji dan i Božić. U crkvama su pripremljeni badnjaci, grančice hrastovog drveta, koje su vekovima simbol Hristovog rođenja. Loženje badnjaka je povezano s ognjem i ognjištem i predstavlja rađanje novog sunca i nove godine, a varnice iz njegovog plamena najavljuju rod i prinos.
Predstojeći božićni praznici biće prilika da se okupimo u što većem broju ne samo u crkvama i manastirima, već i u našim domaćinstvima jer je Božić takođe i najveći porodični praznik.
Na svako Badnje veče episkop Mitropolije australijsko–novozelandske g. Siluan služi liturgiju i osveštava badnjak u nekom od hramova, čestitajući praznik vernicima. i blagoslovi badnje dan i veče.
„Bog se spustio na zemlju i nastanio među nama ljudima. Božić donosi najveću radost i istinu o Bogu koji nas nije ostavio. Mi nismo prolazna bića nego večna bića i nikada nismo sami. Čovek nije sam, Bog nas je zagrlio i nije ostavio. Budimo istrajni u našoj veri. Radujmo se i budimo složni. Dovodimo našu decu u crkvu jer je i Bog bio dete,” reči su preosvećenog episkopa.
Ove godine o božićnim praznicima vladika Siluan će boraviti u Viktoriji, gde će služiti liturgije u crkvama u Melburnu. Za vernike koji žele da za praznike budu uz episkopa, evo rasporeda u kojim hramovima će služiti u naredna četiri dana:
– Subota, 6. januar (Badnji dan): Sveta arhijerejska liturgija u Hramu Svetog Save u Grinzborou, s početkom u 10.00 sati.
– Subota, 6. januar (Badnje veče): Večernje bogosluženje u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Sent Albansu, s početkom u 18.00 časova.
– Nedelja, 7. januar, (Roždestvo Hristovo – Božić): Sveta arhijerejska liturgija u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku, s početkom u 10.00.
– Ponedeljak, 8. januar (Sabor Presvete Bogorodice): Sveta arhijerejska liturgija u manastiru Svetog Save u Ilajnu, s početkom u 9.00.
– Utorak, 9. januar (Praznik Sv. Prvomučenika arhiđakona Stefana): Sveta arhijerejska liturgija u hramu Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou, s početkom u 9.30.
Liturgije i bogosluženja održaće se u subotu i nedelju i u svim drugim hramovima širom Australije. Ostaje nam samo da poželimo da sve crkve i manastiri budu prepuni vernika i da najradosniji hrišćanski praznik dočekamo i obeležimo u miru, sreći, slozi i ljubavi.
Zašto sečemo i palimo badnjak?
Običaj sečenja badnjaka se vezuje za vitlejemski pastire, koji su na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granje i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak predstavlja drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio, a takođe nagoveštava i drvo krsta Hristovog. Običaj nalaganja badnjaka na vatru je takođe veoma star. Deca grančicama raspaljuju vatru izazivajući varnice i izgovarajući „Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica“. Paljenje badnjaka označava završetak Badnje večeri I početak Božića.
Česnica
Običaj je da se za Badnje veče ili rano ujutro na Božić mesi česnica, kolač bez kvasca, s orasima i premazan medom. Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, a česnica se ne seče već se lomi rukama uoči božićnog ručka. Kada se ukućani okupe oko stola, izgovori se molitva, a zatim se pristupa lomljenju česnice. Domaćin s jednim članom porodice okreće česnicu tri puta s leva na desno, a zatim ukućani lome česnicu među sobom. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan i uspešan tokom čitave godine.
