– Firma u kojoj sam suvlasnik je, sa preduzećem "Agrounija" iz Inđije, sa 50:50 odsto zasadila vinograd. Investirano je više od 60 miliona dinara, od čega 41 milion subvencija iz agrarnog fonda koje mi je dodelila vlada mog ljutog političkog protivnika Vojislava Koštunice. Vlada u kojoj sam bio premijer jeste donela ovakve mere 2003, ali su takvu uredbu usvajale i ostale vlade svake, pa i ove godine. Ja sam iskoristio onu donetu 2007, tokom Koštuničinog mandata – objašnjava Živković za "Vesti".
Ako kažete da je reč o medijskoj hajci, šta mislite ko stoji iza nje?
– To je već deseta kampanja protiv mene, od kada sam napustio političku scenu. U osnovi svega je politika, a treba videti ko uređuje list koji objavljuje laži. Čujem da su tu dva urednika, deo grupe koja radi u još nekim tabloidima i elektronskim medijima, a u Agenciji za privredne registre ne možete da otkrijete pravog vlasnika novine. Srbija ipak zna koje su novine ozbiljne, a koje šire laži. Opasno je, međutim, što žute medije aboliraju neki političari, oglašavajući se u njima. U svetu pristojni ljudi ne obraćaju pažnju takvoj štampi. Ali, očito je da se u bespoštednim stalnim predizbornim kampanjama ne biraju sredstva.
Zašto, baš u ovom trenutku, kada ste u vinarskom poslu već tri godine?
– Puno je razloga, od toga da neko postavlja moje pitanje u momentu kada treba reći ko se sa javne scene družio sa braćom Šarić, a što se gura pod tepih. Koincidira i sa talasom poskupljenja koji bi opet neko da sakrije, ali je to i kampanja protiv mene započeta uoči sajma vina na kojem sam najavio veliki dan, prezentaciju mojih višegodišnjih napora.
Kako komentarišete da se i predsednik Srbije i DS Boris Tadić oglasio u vezi vašeg "slučaja"?
Savet dijaspori
Da li se iplati vinarski posao? – Naravno da se isplati, jer mogućnost izvoza iz Srbije u EU je duplo veća od sadašnje ukupne proizvodnje naših vinara, a gde je tu i izvoz u svet. Zato pozivam naše građane u dijaspori da ulože u ovaj biznis u svojoj domovini. Korist ima i država, jer kada, recimo, subvencioniše proizvodnju sa pola miliona, taj iznos joj se vraća za dve godine kroz PDV. Ja, zapošljavam desetak ljudi za stalno, pa još toliko za povremeni rad, a za njih plaćam sve dažbine državi, od čega ona opet ima korist. |
– Tu navodnu izjavu nisam našao na sajtu predsednika Srbije, niti sam spreman da poverujem navodima žute štampe da ona postoji. Ako ipak postoji, ona predstavlja neobičan kompliment jer predsednik, suočen sa hiljadama problema u Srbiji, nalazi vremena i pažnje da se bavi neistinama koji se pronose o čoveku koji je davne 2004. godine bio njegov protivkandidat na izborima za predsednika DS.
Nije retkost da medijska hajka prethodi hapšenju, plašite li se da bi i Vama to moglo da se desi?
– Nemam nikakav problem sa istinom i potpuno sam čist, jer sam sve radio u skladu sa zakonom, ne samo u ovom poslu, već u svim sferama svog života. Ne postoji pravni akt koji sprečava bivše funkcionere da ulaze u privatan biznis, bar je 50 nekadašnjih ministara u sopstvenom poslu. Ako i pored svega neko misli da me hapsi, neka zna da sam političke ambicije zadovoljio odavno i ni trenutno, ni u bliskoj budućnosti ih nemam.
Da li ostajete, kako ste više puta rekli "običan član" Demokratske stranke?
– Da još uvek sam i to "omiljeni" član DS.
