Posle donošenja odluke da se mere zaključavanja produže u Sidneju bar do 28. avgusta, premijer Australije Skot Morison najavio je povećanje novčane pomoći zaposlenima u područjima pogođenim lokdaunom.
Nedeljni iznosi su sa 600 dolara povećani na 750 za radnike koji su ostali bez 20 i više radnih sati u toku nedelje, a za one koji su izgubili do 19 sati rada subvencija je uvećana sa 375 dolara na 450 sedmično. Ukupna podrška Savezne vlade za Novi Južni Vels koštaće 750 miliona dolara nedeljno.
Praktično, iznos pomoći je 1.500 dolara za dve nedelje, koliko je ranije iznosio JobKeeper, za koji su premijer i savezni blagajnik rekli da nema govora da će se ponovo vratiti na snagu. JobKeeper, kojim su se čuvala radna mesta tokom restriktivnih mera u celoj zemlji, bio je na snazi od prvog lokdauna u Australiji, do kraja marta ove godine.
Na ime ove subvencije iz državne kase je izdvojeno čak 90 milijardi dolara.
Smatra se da je 50 odsto manje preduzeća i malih biznisa otišlo u likvidaciju prošle godine, iako je Australija po prvi put za 30 godina ušla u recesiju, upravo zahvaljujući ovoj pomoći države.
JobKeeper je sprečio i skok stope nezaposlenosti, jer su mnogi radnici sačuvali radna mesta zahvaljujući tome što su primali platu iz fondova poreskih obveznika.
U početnoj fazi ova subvencija se isplaćivala biznisima iznos od 1.500 dolara dvonedeljno za svakog zaposlenog. U jednom momentu, pokazuju statistički podaci, svaki treći Australijanac je bio na JobKeeper-u, odnosno 3,6 miliona od ukupno 13 miliona zaposlenih ljudi u Australiji.
Sa oporavkom ekonomije sve manji broj radnika je ispunjavao uslov za dobijanje ove subvencije, tako da je ta brojka pala na 1,6 miliona tadnika u oktobru prošle godine, zatim na 1,5 miliona u decembru i 1,1 milion u prvim mesecima ove godine.
U Viktoriji, u kojoj su mere zaključavanja protiv kovida najduže trajale, broj zaposlenih koji je imao pravo na pomoć iznosio je blizu 390.000 ljudi. Ništa bolja situacija nije bila ni u Novom Južnom Velsu.
Na primer, u decembru prošle godine oko 6.400 biznisa samo sa jednog poštanskog broja u Sidneju je apliciralo za JobKeeper. Tokom tog meseca blizu pola miliona firmi je bilo registrovano za ovu subvenciju, dok se u avgustu prošle godine skoro milion biznisa prijavilo za dobijanje ove pomoći.
Još u martu ove godine, pre nego što je obustavljen JobKeeper, traženo je od Savezne vlade da se nastavi s isplatom ove pomoći. Jedan od glavnih argumenata bio je da će nakon prestanka isplate subvencija doći do naglog otpuštanja radnika, s čim se složio i državni blagajnik Džoš Frajdenberg koji je smatrao da će 150.000 ljudi ostati bez posla.
Pa, i pored toga premijer Skot Morison i državni blagajnik su procenili da nastavak ove pomoći nije potreban i da je taj program poslužio svrsi kad je trebalo.
Umesto toga uvedena je pomoć za slučaj katastrofe, odnosno zatvaranja područja u dužem trajanju od sedam dana radi sprečavanja širenja virusa korona. Nedeljni iznosi su najpre bili 300, pa 375 dolara za osobe koje su gubile manje od 20 sati nedeljno, odnosno 500, pa 600 dolara ako su ostali bez 20 i više sati nedeljno.
Prema najnovijoj odluci iznos od 375 dolara uvećan je na 450, dok je iznos od 600 dolara veći za 150 dolara i iznosiće 750 dolara nedeljno.
Takođe, radnici koji su na socijalnim davanjima, a izgubili su više od osam radnih sati nedeljno, dobiće specijalni dodatak zbog katastrofe u iznosu od 200 dolara nedeljno.
Kad turizam stane
Kako su turistička i ugostiteljska industrija najviše stradale tokom pandemije, Kerns u Kvinslendu je (kada se izuzmu glavni gradovi država i teritorija), bio mesto u kojem se u decembru prošle godine najveći broj firmi prijavilo za JobKeeper. Čak 1.821 biznis je tada zatražilo finansijsku pomoć države.
