Radost je još jednom pokucala na dotrajala vrata nedovršene kuće četvoročlane porodice Zarić iz Trnjaka, semberijskog sela kraj Bijeljine u kojoj bolest i nemaština stanuju i ne daju ni minut predaha. Za to se ovog puta pobrinuo naš čitalac Nenad Kosanović iz Novog Sada koji je Zarićima direktno poslao novčanu pomoć od 200 evra. Učinio je to od sveg srca i na taj način spasao Zariće od zime jer su odmah dokupili ogrev.
– Baš kao i od prethodno prispelih donacija plemenitih čitalaca „Vesti“, odmah smo poručili još drva za ogrev i ugalj, kako ne bi rizikovali da se smrzavamo. To je najskuplja stavka, a bez toga se zimi ne može. Drva su već stigla i nama je toplije oko srca i od samog saznanja da je neko spreman da nam pomogne. Ovom prilikom želimo da se Nenadu od srca zahvalimo, kao i Jovanu Živanoviću, Rajki Tarlać i Veri Aleksić, koji su nam prethodno poslali pomoć. Da nije bilo njih, mi ne samo da bismo se smrzavali već bismo bili i bez lekova – rekao je otac Radomir (51), srčani bolesnik koji zbog zdravstvenog stanja ne može da radi i privređuje.
Za porodicu Zarić svaki dan je borba za goli opstanak, zbog čega se često nađu u nevolji, jer socijalna pomoć koju dobijaju ne može da pokrije ni deseti deo potreba ove porodice.
– Kao što već znate, od nas četvoro, troje je bolesno, a kad je toliko bolesnih pod jednim krovom, nevolja ima koliko želite. Nažalost, ni ja nisam u snazi da mogu da radim fizičke poslove i tako zaradim koju marku. Zato nam se računi za komunalije i struju često nagomilaju i onda ne znamo na šta pre da utrošimo pomoć koja nam stigne. Ogrev nam je bio prioritet, ali sad valja rešavati i zaostali dug, da ne bismo ostalu u mraku. Istina je da dugujemo oko 500 evra za struju i vodu, što je svota novca o kojoj možemo samo da sanjamo. Briga da nas neće iseći zbog minimalnih uplata i dalje je realna i ne znamo kako ćemo se s tim izboriti – kaže iskreno Radomir.
Podsećanja radi, on sa suprugom Draganom (39), ćerkom Marijom (11) i sinom Radenkom (12) živi u jednom sobičku nedovršene kuće. Marija je obolela od cerebralne paralize, slabo je pokretna, a njena majka Dragana je psihički obolela. Zbog nemaštine, često nije pila lekove koji su joj neophodni. Radomir ima srčanih problema i sam mora da pije šaku lekova svaki dan. Oboje su nesposobni za rad, žive od tuđe nege i socijalne pomoći koja iznosi oko 90 evra (180 KM). To nije dovoljno ni izbliza da bilo koja četvoročlana porodica, pa čak ni ona najzdravija, preživi ceo mesec.
– Istina je da se ljudima ne bismo obraćali za pomoć da na to zaista nismo prinuđeni jer dobro znamo da nikome nije lako da odvoji od sebe i svoje porodice u ovim teškim vremenima. Ipak, nadamo se i da će nas se još neko setiti, kako bismo uspeli da bar prepolovimo dugovanja da ne ostanemo bez vode i svetla. Sami to ne možemo – zaključuje Radomir.
Nemaština ne da mira
Pored toga što nemaštinu na svojim plećima nose Radomir i Dragana, i dečica Radenko i Marija često su uskraćeni za brojne radosti poput njihovih vršnjaka. Dok se nisu ozbiljno razboleli, Zarići nisu molili za pomoć. Kad je bolest uzela maha, nažalost, dovela je u pitanje opstanak čitave porodice. Tako su o njihovoj sudbini, pored lokalnih medija pisale i „Vesti“ i to prvi put pre šest godina. Radomir je porodicu izdržavao radom u preduzeću koje je bankrotiralo. Posle toga je nadničio, ali kad je srce popustilo više nije bio sposoban za bilo kakav rad. Zbog bede, majka Dragana je u međuvremenu postala težak psihički bolesnik. U kući koju je podigao još Radomirov otac, samo je jedna prostorija osposobljena za stanovanje. Sve navedeno, više nego dovoljno upućuje na razloge zbog kojih ova porodica teško živi i zašto im je pomoć i dalje neophodna.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Zarić kako bi prevashodno dokupili još ogreva i lekove, mogu stupiti u kontakt sa njima putem adrese: Selo Trnjaci kod Bijeljine, 763120, Republika Srpska ili putem telefona na broj: +387 387 65 190 765 i dogovoriti se sa njima oko načina dostave pomoći. Kao uvek, i „Vesti“ su na usluzi.
