Boravak Sergeja Lavrova na Balkanu može se razumeti kao nastojanje da obezbedi snažniju podršku za Rusiju , pogotovo nakon izbora u SAD.
To je ocenio Pol Mekarti, direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), a Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, izražava nadu da će Bajdenova administracija biti spremna da „pruži ruku“ predsedniku Aleksandru Vučiću.
Mekarti smatra da Rusija želi da pokaže da je igrač na koga se može računati.
– Moguće je da je zabrinuta da bi nova administracija, u dogovoru sa evropskim saveznicima, mogla da osnaži angažman u regionu – primećuje Mekarti u intervjuu za Glas Amerike.
Saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), Hodžis, je boravak Lavrova u Srbiji video kao moguću priliku da se srpskim vlastima prenesu neke poruke koje, kako kaže, one možda nisu spremne da čuju.
– Čini mi se da Vlada Srbije postaje manje posvećena u tradicionalnim odnosima prema Kremlju. To, na primer pokazuje, odnos nove ministarke energetike prema direktoru srpske gasne kompanije, koja sarađje sa Gaspromom. To bi takođe mogao biti razlog Lavrovljeve posete. Mislim da raste pritisak u tim relacijama i nadam se da ce Bajdenova administracija biti spremna da pruži ruku predsedniku Vučiću – rekao je general Hodžis za Glas Amerike.
Povodom toga što Srbija tokom 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje sa Evropskom unijom, Pol Mekarti kaže da bi Rusija takvo stanje stvari mogla iskoristiti za dodatno odvraćanje Srbije od puta ka članstvu u Uniji, ali nije siguran da bi takve težnje mogle imati učinak.
– Budućnost Srbije je na zapadu – u EU. Jednostavno, Rusija ne raspolaže dovoljnom ekonomskom moći da zadovolji potrebe Srbije. A da li će Srbija zadovoljiti kriterijume EU zavisi od nje same. Rusija će nastojati da stvara haos upotrebom dezinformacija u pogledu napredovanja Srbije ka EU. Ali, mislim da neće uspeti u tome – smatra Mekarti.
Napominjući da je deo odgovornosti na Srbiji zbog zastoja na putu evrointegracija, Hodžis signalizira da je potrebno „sagledati i šta se dešava na drugoj strani.“
– Ne radi se ovde samo o Srbiji. EU još nije otpočela pregovore ni sa dve NATO članice. Nažalost, to bi Kremlj mogao iskoristiti da odvuče čitav Zapadni Balkan i istočni Mediteran, ukoliko nismo na oprezu – kazao je Hodžis.
Ocenio je da EU ima mnogo problema sa kredibilitetom, a da odluke donosi sporo i nespretno.
– Narodi Balkana i njihovi politički predstavnici svesni su da je članstvo još daleko. Srbija je potpisala dobar sporazum u Beloj kući u septembru, tako da to što u pregovorima nije otvoreno nijedno poglavlje posledica je pritiska EU i njenih razočaranja u dijalogu Srbije i Kosova – kaže Ben Hodžis.
Hodžis nije saglasan je sa tumačenjima da bi izbor nove američke administracije mogao uticati na nekakav vid zaokreta u odnosima Srbije i SAD, koji su, čini se, bili unapredjeni za vreme mandata predsednika Donalda Trampa.
– Verujem da je Srbija voljna da nastavi sa poboljšanjem odnosa sa SAD. Trampova administracija nije povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Isključivo je pomagala taj proces. Napore i inicijative u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova, ‘Mini šengenom’ i inicijativom ‘Tri mora’ trebalo bi da nastavi i Bajdenova administracija. Ako neko razume koliko su Srbija i Zapadni Balkan danas drugačiji, onda je to izabrani predsednik Bajden. I kada je posetio Srbiju dok je bio na funkciji potpredsednika pre nekoliko godina, jasno je pokazao to razumevanje – smatra Ben Hodžis.
Mekarti ocenjuje da je trenutna situacija na Kosovu „prilično nesređena“ i da samo partija premijera Hotija podržava dijalog sa Beogradom.
– Mislim da će stvari postati jasnije kada početkom 2021, budu održani izbori. Do tada ne vidim da bi moglo biti ikakvog napretka. A, sa druge strane, deluje da Beogradu odgovara čekanje – ocenio je on.
Stručnjak vašingtonskog CEPA očekuje da ce SAD nastaviti Srbiju da posmatraju kao partnera u regionu i da će Srbiji pružiti opcije koje su bolje nego zavisnost od Kremlja.
– SAD mogu da ponude bolje prilike u smislu ulaganja u ekonomiju. Ali, Srbija sama sebi ne pomaže kada u UN glasa protiv rezolucije kojom se od Rusije traži da povuče trupe sa Krima – rekao je Hodžis.
Dvojica strucnjaka ne isključuju mogućnost da će Rusija pitanje Kosova nastaviti da koristi kako bi ostvarivala svoje interese na području Balkana.
– Kremlj za sebe ne vidi nikakvu korist ukoliko Kosovo i Srbija budu u mogućnosti da postignu sporazum i napreduju sa poboljšanim ekonomskim i političkim šansama – smatra Hodžis.
Pol Mekarti tvrdi da Rusija podržava Srbiju kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu, a sa druge strane podržava stvaranje, kako kaže, „paradržave u Bosni“, podrivajući jedinstvo BiH. Hodžis i u ovom pitanju ukazuje na, kako ih označava, pogrešne poteze koji mogu ići na dušu zapada.
– Tu mislim da način na koji nastoji da podrije legitimne tvrdnje zvaničnika Republike Srpske i Srbije u pogledu Dejtona, ostavljajući po strani politiku koju vode, nije od pomoći. Upravo suprotno, separatistima u RS i Rusima to pruža izgovore i argumente. Srbija je, sa druge strane, više puta pokazivala da ne podriva državnost BiH. Za neuspehe zapadne i lokalnih politika na Balkanu ne može se uvek kriviti mešanje Srbije – smatra Hodžis.
