I posle proglašenja nezavisnog Kosova, voda iz jezera Gazivode kod Zubinog Potoka svakodnevno, hidrosistemom "Ibar-Lepenac" stiže do termoelektrana u Obiliću i hiljada potrošača – Albanaca u južnoj Kosovskoj Mitrovici, Vučitrnu, Srbici i drugim kosovskim gradovima. Za Tačijevu lažnu državu Kosovo radi i istoimena hidrocentrala u Veljem Bregu kod Zubinog Potoka koja je deo elektroprivrede Kosova.
Švercerski rajJezero Gazivode je, u dužini od skoro deset kilometara, i administrativna linija između Srbije i Kosova koju je vrlo teško kontrolisati. Preko Gazivoda se švercuju sve vrste roba, čak i stoka koja je, posle prevrtanja improvizovanih čamaca, više puta završavala na dnu jezera. Neki od švercera nabavili su brze i nečujne čamce kojima lako zavaraju trag policiji i carini. Od prošlog leta jezero kontroliše i žandarmerija, ali ni ona ne može u potpunosti da spreči sve vrste šverca. |
Svi pokušaji opštine Zubin Potok, srpske enklave na severu Kosmeta, da jezero, branu i centralu stavi pod svoju kontrolu ili bar naplati isporučenu vodu i struju dosad su ostajali bez rezultata, jer u Prištini, koja uživa maksimalnu podršku Kfora, Unmika i Euleksa, ne žele ni da razgovaraju na ovu temu.
– Za nas u Zubinom Potoku mnogi s pravom kažu da smo bogati siromasi. Imamo resurs koji donosi milione evre, vodom i strujom snabdevamo pola Kosova, a naš narod je sirotinja koja najvećim delom zavisi od pomoći Vlade Srbije.
Po nekim našim procenama, godišnje gubimo od šest do sedam miliona evra. Kada bi se taj novac slio u opštinsku kasu, rešili bismo sve komunalne, socijalne i ekonomske probleme – kaže Miodrag Andrić, potpredsednik Skupštine opštine Zubin Potok.
– Došli smo u apsurdnu situaciju: mi Albancima džabe šaljemo vodu i kilovate, a oni nama i drugim Srbima na Kosovu i Metohiji svakodnevno isključuju struju i tako nas pritiskaju da napustimo naša ognjišta. Krajnje je vreme da im zavrnemo slavine, da kažemo "dosta" i preuzmemo kontrolu nad jezerom i branom Gazivode.
Pre proglašenja nezavisnog Kosova, Srbi iz Zubinog Potoka pretili su da neće biti vode za Tačijevu fantomsku državu i da će ovaj vredni resurs staviti pod svoju kontrolu. Mnogi su očekivali da će se to desiti još prošlog leta, međutim, Gazivode i dalje, kao i ranijih godina, radi za – Albance.
– Još se nadamo da će Albanci, pre ili kasnije, morati da nam plate svaki kubik vode i svaki kilovat struje. Od zavrtanja slavina nismo odustali, ma koliko zveckali oružjem i pretili nam, u tome nas ne mogu sprečiti ni Kfor ni Euleks.
Oterani SrbiU jezeru Gazivode akumulirano je oko 380 miliona kubika vode, a snaga centrale u Veljem Bregu je 55 megavata. Deo jezera je na teritoriji opština Tutin i Novi Pazar, a najveći deo (i brana) na području opštine Zubin Potok. Brana Gazivode svojevremeno je potopila najbolju zemlju Ibarskog Kolašina, a oko 8.000 Srba moralo je da napusti svoja ognjišta. U Zubinom Potoku tvrde da je izgradnja brane imala dva cilja: da raseli srpski Ibarski Kolašin i obezbedi dovoljno vode za centralno Kosovo.
|
Džaba im je što svakodnevno jezero nadleću helikopterima i što oko jezera i brane često izvode razne vežbe, nisu nas uopšte uplašili, niti pokolebali – naglašava Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok.
– I Albancima i predstavnicima međunarodne zajednice jasno smo stavili do znanja da ne priznajemo nikakvu državu Kosovo i da je Zubin Potok deo Srbije. Na svaku silu odgovorićemo narodnim protestima, niko nam ne može oteti ono što je naše.
U Zubinom Potoku kritikuju i Vladu Srbije što se odlučnije ne bori za srpske interese na Kosovu i Metohiji.
– Da je Beograd bio energičniji, da se svojevremeno nije dodvoravao Albancima, jezero Gazivode odavno bi bilo pod našom kontrolom, a ni granica Srbije ne bi "prolazila" tik ispod Pančićevog vrha i ne bi danas ugrožavala Kopaonik – kaže Ristić.
– Kada smo u vreme Miloševića tražili da sedište Hidrosistema "Ibar-Lepenac", a samim tim i pare, iz Prištine prebaci u Zubin Potok, što je moglo da se učini brzo i lako, isprečila se tadašnja srpska birokratija koja je u Prištini lagodno živela od vode i struje iz Zubinog Potoka. Pre NATO bombardovanja tražili smo da se gazdovanje jezerom poveri našoj opštini, ali i Srbi su tada to odbili, pa ne čudi što se danas Albanci tako grčevito bore za ovaj kapitalni resurs.
