Deluje kao da komarci imaju “šesto čulo“ kada je u pitanju pronalaženje „žrtava“, a novo istraživanje pokazuje da sigurno nije reč o slučajnosti.
Tim naučnika otkrio je kako ovi insekti odlučuju kuda će leteti i na koji način “planiraju“ svoje napade, prenosi NDTV.
Razvili matematički model
Istraživači sa Tehnološkog instituta Džordžije i Masačusetskog instituta tehnologije proučavali su stotine komaraca i analizirali čak 20 miliona podataka, došavši do zaključka da leteće krvopije koriste “kombinaciju različitih signala“ kako bi locirale i napale ljude.
U okviru studije razvijen je matematički model koji predviđa kako ženke komaraca lete ka ljudima sa ciljem hranjenja.
Naučnici su koristili trodimenzionalne infracrvene kamere za posmatranje kretanja insekata u prostoru, oslanjajući se na vizuelne signale i prisustvo ugljen-dioksida. Istraživanje je bilo fokusirano na ženke vrste Aedes aegypti, poznate i kao komarci žute groznice.
Svaki komarac za sebe!
Eksperiment je sproveden u kontrolisanoj komori sa jednim ljudskim ispitanikom, pri čemu su istraživači menjali boju njegove odeće i beležili način na koji se komarci kreću.
Prema rezultatima, objavljenim u časopisu Science Advances, svaki komarac reaguje nezavisno na signale iz okruženja. Oni se ne okupljaju zato što prate jedni druge – već se jednostavno nađu na istom mestu u isto vreme.
“To je kao prepun kafić. Gosti nisu tu zato što su pratili jedni druge, već zato što ih privlače isti faktori – piće, muzika i atmosfera. Isto važi i za komarce. Umesto da prate vođu, oni prate signale i slučajno stižu na isto mesto kao i drugi”, objasnio je profesor Dejvid Hu sa Tehnološkog instituta Džordžije.
„Oni su kao mali roboti“
Naučnici su sproveli tri eksperimenta, menjajući kombinacije vizuelnih signala i ugljen-dioksida, kako bi preciznije utvrdili kako komarci “donose odluke” tokom leta.
“Ranija istraživanja su utvrdila da vizuelni signali i ugljen-dioksid privlače komarce, ali nismo znali kako oni kombinuju te signale da bi odlučili gde da lete. Oni su kao mali roboti, samo smo morali da shvatimo njihova pravila”, dodao je Kristofer Zu.
Rezultati istraživanja mogli bi imati značajnu praktičnu primenu. Naučnici se nadaju da će na osnovu ovih saznanja biti moguće razviti efikasnije metode kontrole komaraca, posebno kada je reč o vrstama koje prenose opasne bolesti, poput malarije, a koje zajedno uzrokuju više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje.
