BiH i Srbija su dve zemlje na zapadnom Balkanu koje su u potpunosti okružene NATO članicama.
Obe zemlje graniče s Hrvatskom, koja je u NATO savezu od 2009. godine. Srbija graniči s Mađarskom, koja je članica od 1999. godine, kao i Rumunijom i Bugarskom, koje su članice od 2004. godine. BiH i Srbija na jugu graniče s Crnom Gorom, koja je članica od 2017. godine, a Srbija graniči i sa Severnom Makedonijom, najnovijom NATO članicom, koja je u Alijansi već gotovo dve godine.
I samoproklamovanog Kosovo nije članica NATO-a, ali radi se o teritoriji koju kao nezavisnu državu ne priznaju ni Srbija ni BiH.
Glavni i osnovni razlog što BiH i Srbija nisu članice Alijanse je činjenica, kako se navodi u tekstu na ovom portalu, jeste da je srpski narod i dalje izrazito protiv članstva. Kako se sada stvari čine, nije izvesno da će se ovo promeniti u doglednoj budućnosti, a NATO u svojim zvaničnim komunikacijama objema zemljama daje slobodu i pravo da se odluče žele li članstvo i kakav oblik saradnje im odgovara s obzirom na to da je princip Alijanse da poštuje odluke lokalnih vlasti o statusu svoje zemlje.
Srbija ima Partnerstvo za mir i s NATO-om redovno potpisuje Individualni partnerski akcioni plan. Na zvaničnoj NATO stranici se ističe da ova alijansa poštuje neutralnost Srbije.
– Srbija produbljuje politički dijalog i saradnju s NATO-om na pitanjima od obostranog interesa, poput važnog fokusa na razvoju demokratije, institucija i reforme odbrane. Mada Srbija teži članstvu u EU, za razliku od ostalih zapadnobalkanskih partnera, ne želi da se pridruži Alijansi – naglašeno je u NATO-u.
Zvanično i formalno, i BiH teži članstvu u NATO-u, jer je 2009. godine Predsedništvo BiH uputilo pismo u Alijansu, izražavajući spremnost da radi na članstvu. Kao rezultat toga, NATO je naredne godine na samitu u Talinu pozvao BiH da pristupi Akcionom planu za članstvo, pod uslovom da reši pitanje državne i vojne imovine. NATO je prvo nekoliko godina insistirao da se ovo pitanje reši, a onda je, ipak, krajem 2019. godine odlučio da aktivira MAP, iako BiH nije rešila pitanje državne i vojne imovine. U međuvremenu, RS je promenila stav o Alijansi, i ističe da neće dati saglasnost da BiH postane članica, a u NATO je poslan dokument „Pregled odbrane“ u okviru MAP-a, koji ne prejudicira članstvo. Istovremeno, najavljuje se i da će RS sama doneti zakon o rešavanju pitanja vojne i državne imovine na svojoj teritoriji.
– Učešće BiH u MAP-u ne prejudicira bilo kakvu odluku o članstvu. BiH treba da nastavi sprovođenje demokratskih i odbrambenih reformi kako bi ispunila svoje aspiracije prema NATO-u i EU i da postane funkcionalna i demokratska nezavisna država – naglasio je NATO.
Treba napomenuti i to da su pre pisma iz 2009. godine formirane zajedničke Oružane snage BiH, za šta su bile i sadašnja vlast i sadašnja opozicija u RS.
– Da bi bilo koja zemlja mogla da bude neutralna, potrebno je da zainteresovane vojne strane obostrano priznaju neutralnost. To se, na primer, desilo sa SFRJ, čiji su status neutralnosti priznali i NATO i Varšavski blok. Na sličan način neutralnost su dobile Austrija, Finska i Švedska, dok je Švajcarska svoju neutralnost stekla znatno ranije. Primera radi, SSSR je pristao da posle Drugog svetskog rata povuče svoje trupe iz Austrije u zamenu za to da Vlada Austrije pristane na vojnu neutralnost, što se i desilo.
– Danas Rusija želi da na sličan način Ukrajina prihvati neutralnost, u zamenu za posredovanje o razoružavanju proruskih trupa iz istočnog dela Ukrajine, ali NATO, zasad, ne pokazuje spremnost da prihvati ovaj predlog jer Vlada Ukrajine, barem zvanično, i dalje želi da ta zemlja postane članica. Naime, u NATO-u smatraju da se pitanje neutralnosti bilo koje zemlje ne može rešavati bez volje uključene zemlje – piše u tekstu „Nezavisnih“.
– Za razliku od Ukrajine, mnogo veća šansa je da se prizna neutralnost Srbije, jer Vlada Srbije i srpski narod žele neutralnost u odnosu na oba vojna bloka. Ukoliko bude rešeno pitanje Ukrajine, može se očekivati da će NATO i Rusija razgovarati i o statusu ove zemlje. Međutim, te pregovore bi dodatno komplikovao status samoproglašenog Kosova, s obzirom na to da je ono odvojeno od Srbije zahvaljujući NATO intervenciji 1999. godine, a Rusija vezuje pitanje ove pokrajine s rješenjem statusa Krima, koji je pripojila 2014. godine – dodaje se u članku.
