Severnoatlanski savez i Ujedinjene nacije u ovom trenutku neće povući svoje misije sa Kosova, ocenjuje stručnjak za bezbednost Ramadan Ćehaja i dodaje da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića na tu temu zapravo politički potez kako bi se diskreditovale i oslabile Kosovske bezbedonosne snage, prenosi RSE.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. maja izjavio kako će jedna od velikih sila uskoro krenuti u zvanično traženje povlačenja snaga Kfora i Unmika sa Kosova.
Rekao je i da ne može da kaže o kojoj sili je reč, ali da su u pitanju obaveštajni podaci iz zvaničnih izvora, te da će o ovom pitanju pokušati da razgovara sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi svojim ugledom doprineo u zapadnoj alijansi da do toga ne dođe.
Vučić i Stoltenberg trebalo bi da se sastanu u Briselu u ponedeljak, 17. maja.
– Sada kada se Vučić bude sastao sa Stoltenbergom tražiće da ostane ovde KFOR, kako bi uticao da KBS ne budu vojska, kako je predviđeno, da treba da se pretvori u vojsku – ocenjuje Ćehaja.
Skupština Kosova je 2018. usvojila zakonske promene za transformaciju mandata Kosovskih bezbedonosnih snaga u oružane. Predviđeno je da transformacija traje 10 godina, kako bi ove snage postale vojska. Očekuje se da će se u trećoj fazi transformacije ostvariti puni operativni kapaciteti.
Ćehaja dodaje da će svakako doći dan kada će NATO povući vojsku sa Kosova, ali napominje da je pre toga neophodno da Srbija i Kosovo to dogovore u okviru normalizacije odnosa dve strane.
Podvlači i da su Kosovske bezbedonsne snage spremne da se u svakom trenutku suoče sa odbrambenim pitanjima.
– Razume se, ima još problema oko borbene gotovosti, ali su na dobrom putu da se ta gotovost povećava iz dana u dan. Tu su i finansijski problemi, treba naći novac za naoružanje, opremu i tako dalje. Iako KFOR ode odavde, razume se da će bezbedonosna pitanja biti u rukama KBS – navodi Ćehaja.
Međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO saveza, odnosno, Kfora na Kosovu su raspoređene u junu 1999. godine, nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova u cilju stvaranja bezbednog okruženja. Osnov za raspoređivanje mirovnih snaga NATO na Kosovu je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koju je Savet bezbednosti UN izglasao u junu 1999. godine, a koja je i dalje na snazi.
A UNMIK ili Privremena civilna administracija Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu je uspostavljena 2000. godine, nakon vazdušnih napada snaga NATO na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. I ova misija je raspoređena na osnovu Rezolucije 1244.
Upravo na to ukazuje profesor međunarodnog prava i stručnjak za međunarodne odnose Afrim Hoti i poručuje da je uloga delovanja NATO i UN misija na Kosovu privremenog karaktera.
Inače, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, 2008. godine, UNMIK je najveći broj svojih zaduženja predao Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX).
Hoti smatra da će KFOR i UNMIK misije otići sa Kosova kada zvanična Priština postane članica NATO, odnosno kada dobije stolicu u UN.
On ističe da izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko povlačenja UNMIK administarcije sa Kosova nisu ništa novo i podseća da su SAD i Velika Britanija u nekoliko navrata tražile da se pred SB UN više ne raspravlja o Kosovu.
– SAD i Velika Britanija su probale da utiču da se završi misija UN na Kosovu, sada imamo novu situaciju jer politički proces (pregovaranja između Kosova i Srbije) nije gotov i to u ovom momentu nije moguće – podvlači Hoti.
