Na Kosovu i Metohiji je izvršen genocid nad Srbima koje su uništavali i iseljavali, a tome je pomogla i spoljna intervencija, kaže Natalija Poklonska, zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora ruske Dume.
Poklonska, koja se proslavila kao prva tužiteljka Krima po povratku poluostrva u sastav Rusije, u intervjuu za Sputnjik istakla je da često mora da objašnjava kakva je razlika između slučaja samoproglašenog Kosova i Krima, čiji su se građani na referendumu izjasnili za povratak u sastav Rusije, ali da između ova dva slučaja ima i sličnosti.
– Isti sudbinski značaj Krim i Sevastopolj imaju za Rusiju, a Kosovo i Metohija za Srbiju – to je duša, pravoslavlje. Pokrštavanje Rusije dogodilo se u Hersonesu, na Krimu. To je naša zemlja i uvek je bila ruska. Tamo je toliko ljudi poginulo, sve je prožeto Rusijom. Isto je i sa Kosovom i Metohijom: pravoslavne svetinje, stari manastiri, čuvene bitke i naravno, KiM ima sakralni značaj za Srbiju. Ali kada smo na Krimu sprovodili referendum, to je bilo pravo na realizaciju volje autohtonih Krimljana, nije ih niko iseljavao i veštački naseljavao neke druge.
– A šta se dešavalo na Kosovu? Veštački su istiskivali odatle pravoslavne Srbe, uništavajući ljude i proterujući ih sa njihove iskonske teritorije i to je bio genocid. Tome je doprinela i spoljna intervencija – nekom je trebalo da rasparča ogromnu perspektivnu zemlju. Tu je razlika između krimskog referenduma i situacije na Kosovu. Krimski referendum je bio volja Krimljana, a Kosovo je spoljna intervencija – ističe Poklonska.
Ovo je vaša treća poseta Srbiji. Više puta ste pominjali da imate srpske korene. Da li ste uspeli da utvrdite odakle ste tačno?
– Nažalost, nisam uspela da dođem do originalnih dokumenata, jer se svi arhivi nalaze na teritoriji Luganske narodne republike, gde je sada nemirno. Već šestu godinu traju vojna dejstva i građanski rat i zato je teško iskopati prave podatke. Postoji mesto Slavjanoserbsk u Lugansku. Upravo su se tamo doselili moj preci iz Vlaškog kneževstva. To je bilo staro kneževstvo u koje su ulazili narodi Srbije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i podunavski narodi. Moji preci su odatle došli u Slavjanoserbsk, ali nisam uspela da nađem dokumenta – navodi Poklonska.
Šta će u 2020. godini biti najvažnije za Rusiju?
– I Rusiju i bilo koju zemlju pre svega čine ljudi. Zato jedna od najvažnijih stvari, što je i dužnost države, jeste da poboljša blagostanje i dobrobit običnog čoveka, građanina Rusije. I naravno, ako gledamo na bezbednosnom planu, to je da jačamo i da učvršćujemo svoju poziciju da bismo se i dalje borili za naše nacionalne interese i za nacionalne interese drugih zemalja. Da ne postoji neki svetski hegemon koji će da diktira svoje uslove drugim zemljama. To je nedopustivo.
A šta možete da poželite Srbima i Srbiji u ovoj godini?
– Poželela bih Srbima da se dogodi neki prelomni trenutak i da se sve neprijatnosti i problemi koji postoje i unutar države i u komšiluku preokrenu i postanu prekretnica za prosperitet Srbije. Takođe bih poželela da u Novoj godini postignemo da se uspostavi direktan let između Beograda i Simferopolja. Očekujemo stanovnike Srbije na Krimu da bismo postali još bliži – zaključila je Natalija Poklonska u razgovoru za Sputnjik.
