Tokom misije u trajanju od 30 dana NASA bi trebalo da prebaci tim ljudi koji bi u atmosferi Venere postavio velike balone slične dirižablu u okviru kojih bi se nalazile prostorije za život.
Jedina mana je što će proći čak nekoliko decenija pre nego što ljudi zaista počnu da žive iznad ove planete. Poznata kao jutarnja zvijezda, Venera je vrelo mesto puno sumpora, gde temperatura dostiže i 500 stepeni Celzijusa i gde je pritisak 90 puta veći nego na Zemlji. Površina Venere je toliko vrela da se na njoj mogu topiti metali.
Međutim, iznad tog "đavolskog" mesta, na oko 50 kilometara visine, vladaju uslovi slični onima na Zemlji. Tu je atmosferski pritisak kao na Zemlji, dok sam aeroprostor nudi dovoljno zaštite od solarne radijacije. To je razlog što američka NASA sada planira da u taj prostor smesti svojevrstan plutajući grad. Projekat poznat kao Havok nalazi se trenutno u fazi studije izvodljivosti, što uliva nadu da bi se misija na ovu planetu najbližoj Zemlji mogla i realno ostvariti.
“Atmosferski pojas Venere predstavlja uzbudljivo odredište, kako za naučno ispitivanje, tako i za odlazak ljudi” kaže inžinjer Kristofer Džouns, koji je uključen u ovaj projekat. On je dodao da bi misija na Veneru zahtevala manje vremena nego misije na ostale planete i čak bi se mogla tretirati kao trening misija za Mars. Prednost Venere je što se ona nalazi mnogo bliže Zemlji nego Mars.
Najteži zadatak biće slanje letelice koja će ući u atmosferu Venere bez sletanja na njoj. Naime ova letelica, koja će prevoziti posadu i vazdušne brodove, ušla bi u njenu atmosferu brzinom od 7.000 kilometara na čas i morala bi da uspori na brzinu od samo 450 metara u sekundi. Nakon toga trebalo bi se da aktivira padobran i posle otpadanja zaštitnog oklopa ukazao bi se preklopljeni vazdušni brod. Na kraju bi se uz pomoć robotske ruke rasklopivi brod
