Patrijarh Porfirije je pred brojnim vernicma, crkvenim i svetovnim zvanicama u Sabornom hramu Svetog Save ustoličio vladiku Justina i uveo ga u tron episkopa zapadnoevropskih.
„Naš je, a od Boga je“ odjek je uz koji je proticala dvodnevna svečana ceremonija ustoličenja episkopa Justina (Jeremića) u tron Eparhije zapadnoevropske.
Ulica Simplon bila je puna, kao što uvek bude tri puta godišnje, na Badnje veče, na hramovnu slavu i na Vaskršnje jutro. Bio je to i pokazatelj koliko Srbi u Parizu poštuju patrijarha i vole Justina ne krijući da je on njihov.
Pored brojnog vernog naroda, Svetoj liturgiji prisustvovali su i Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Nenad Popović, ministar u Vladi Srbije, Nataša Marić, ambasadorka Srbije u Francuskoj, Tamara Rastovac Siamašvili, ambasadorka Srbije pri Unesku, Natali Beljanski direktorka Kulturnog centra Srbije, Bojana Kondić Panić, ambasadorka Bosne i Hercegovine u Francuskoj i Žak Ogar, pukovnik, nosilac Ordena Svetog Save za zaštitu Srba na Kosovu.
Očinska brižnost i obilje topline isijavali su iz patrijarha Porfirija dok je besedio oči u oči Justinu.
– Vaša briga biće ova crkva i narod, bićete radost svih pravoslavnih hrišćana, a to se stiče smirenjem koje je plod vere, vera snaži. Prva lekcija, brate Justine, biće da vršite delo Hristovo, da služite Sv. liturgiju, a to je nebo i carstvo nebesko. Vašom službom uvodite ljude u tajnu službu i spasenje, a spasenje je punoća života. Dragi vladika, propovedaćete ne svoju, već Hristovu reč koja treba da bude na prvom mestu, ona je i početak i kraj i najpotrebnija je ljudskom biću, a kad se poštuje Hristova reč – tada imate odgovor na sve, u suprotnom ćete sve iskomplikovati. Poznavajući vas, znam da će Hrist biti cilj kojim ćete hoditi. Reč Hristova je uvek ista, ne menja se u svim vremenima. Mi ljudi bismo hteli da je promenimo i uskladimo sa slabostima čoveka, a ako tako činimo – promašili smo. Zzivite van matice, uz strani jezik morate poznavati i njihov unutrašnji jezik i sklop, a uz sve to potrebno je i da se sami menjate i sebe utvrdite u životu. Vaš zadatak je da propovedate Hrista vaskrslog, naravno, da je i Bog tvorac svega, a čovek je slika i prilika njegova. Episkopov zadatak je težak, to je jaram Hristov. Neka vas Gospod blagoslovi, čitava Crkva je s vama.
Posle ovih nadahnutih reči patrijarh Porfirije je dopratio vladiku Justina do prestola, odakle se novi episkop zapadnoevropski oglasio obelodanjivanjem svog putokaza vođenog Hristovim slovom i ljubavlju bez granica.
Kao arhimandrit Justin je prethodnih nekoliko godina među srpskim pravoslavcima u Francuskoj bio vrlo omiljen. Prisutan, nenametljiv, umeren, tih, blag i nekako skriveno mudar. Sa zemljacima je posećivao groblje solunaca Tije i na večnom počivalištu heroja raspršivao rodoljublje. Dolazio je na pesničke sabore, na proslave, na koncerte i zabave KUD-ova, stizao svuda gde su ga pozivali, službovao u Lionu i Dižonu. Naši ljudi su mislili da je mnogo mlad, jedan od neprimetnih monaha, osvedočeni prototip skromnosti, čak ga i kao drugara oslovljavali, ne znajući i ne raspitujući se šta znači arhimandrit, titula koju je u to vreme imao.
U ovom danu pariski Srbi setili su se blaženopočivšeg episkopa zapadnoevropskog Luke, po čijem je blagoslovu u Pariz pre 10 godina došao Justin, koji je u maju prošle godine na Saboru srpske pravoslavne crkve u Beogradu izabran je za vikarnog episkopa Hvostanskog. Ceremoniju je pratila i najbliža porodica episkopa Justina koja se osvedočila u veličinu ljubavi koju je drugima delio njihov sin i brat.
Pre uvođenja u tron episkop Justin je služio liturgiju, a sasluživali su mu mitropolit evropski Pimen iz Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, episkopi: britansko-skandinavski Dositej, zvorničko-tuzlanski Fotije, diseldorfski i nemački Grigorije, kruševački David, bihaćko-petrovački Sergije, niški Arsenije, dalmatinski Nikodim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, remezijanski Stefan, mohački Damaskin, marčanski Sava, humski Jovan, umirovljeni kanadski Georgije, arhimandrit Nektarije – glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda, arhimandrit Danilo – direktor Patrijaršijske upravne kancelarije i arhimandrit Atanasije – iguman manastira Staro Hopovo, protojerej stavrofor Nikola Škrbić, protojerej stavrofor Dušan Raković, protojerej stavrofor Huan Garsija Kasanovas, đakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Igor Vujisić i jerođakon Justin Živanić.
Čuvajte veru, poreklo i predanje
Patrijarh Porfirije svečano je u subotu dočekan u Parizu. Ispred Sabornog hrama Svetog Save pogačom i solju dočekali su ga Sandra i Filip, članovi KUD Izvor. Potom je u besedi u prepunom hramu poručio da Srbi u rasejanju moraju da očuvaju nacionalno poreklo i da svoju decu nauče da ostanu verni svojoj istoriji i predanju, da ne zaborave da su srpskog porekla tako što će očuvati svoj duhovni identitet čuvajući pravoslavnu veru.
– Gde god se nalazite, dođite u hram, stanite pred ikonostas. Svoju decu sačuvajte predanjem, neka se drže vere, tog duhovnog identiteta, neka budu pravoslavni hrišćani i – biće ponosni! Radujem se što sam ovde s vama. Upamtite, najvažnije je da Hrist bude na prvom mestu u našim životima, a sa malo strpljenja sve će doći na svoje mesto. Sabirajmo se uvek u zdravlju, razumevanju, spremni da tražimo oproštaj i budemo deca Svetog Save – istakao je patrijarh.
U nedelju posle liturgije ulica puna, a patrijarh Porfirije – kao drugar iz dvorišta ili parka krenuo je među vernike, svako dete pomilovao, sa svakim se fotografisao, takoreći. Gotovo je bilo nemoguće prići mu, a onaj ko je uspeo, činilo se, leteo je od sreće.
Na stotine, hiljade fotosa iz ovog nedeljnog podneva, raspršilo se ne samo Parizom, već svetom i ponajdraže do matice. Ukratko, neka svi vidi da je patrijarh uz narod, da on i čini narod.
Ostajem vaš
Zahvaljujući patrijarhu Porfiriju na očinskim savetima u prethodnoj godini koju je proveo kao vikarni episkop poglavara SPC u Beogradu, episkop Justin se u besedi molitveno setio i svojih prethodnika na ovoj episkopskoj katedri: blaženopočivšeg episkopa Lavrentija, prisutnog episkopa britansko-skandinavskog Dositeja i posebno episkopa Luke, čiji je, kako je naglasio nedostojni naslednik. Posebno se obratio sveštenicima i narodu eparhije.
– Živeo sam među vama skoro jednu deceniju, mnogi od vas su mi postali dragi prijatelji, ukazivali veliku ljubav, poštovanje i poverenje. Ulazio sam u vaše domove, neki su mi bili druge majke, očevi, braća, delio sam vaše brige, tuge i radosti. Nova dužnost na koju me Crkva postavlja ne znači da ako sam postao vladika, prestajem da budem vaš – otac Justin kao i do sada. Naprotiv, želim i pozivam vas da zajedno gradimo Crkvu Božiju, da budemo jedni drugima saradnici u podvigu spasenja, braća i prijatelji – istakao je u besedi episkop Justin, koji se posle svečane ceremonije fotografisao sa brojnim vernicima ispred hrama u ulici Simplon.
Arhijereji iz sestrinskih crkava
Liturgiji su molitveno prisustvovali i episkop zapadnoamerički Maksim, arhimandrit Nektarije izabrani episkop jegarski i protosinđel Petar izabrani episkop toplički, kao i arhijereji iz sestrinskih pomesnih crkava: Mitropolit Francuske Dimitrije iz Vaseljenske patrijaršije, arhiepiskop madridsko-lisabonski i administrator Mitropolije zapadnoevropske Nestor iz Ruske pravoslavne crkve, Episkop londonski i zapadnoevropski Irinej iz Ruske zagranične crkve, mitropolit zapadnoevropski i južnoevropski Josif iz Rumunske pravoslavne crkve, mitropolit Dubnski Jovan iz Arhiepiskopije pravoslavnih crkvi ruske tradicije u Zapadnoj Evropi, pod Moskovskom patrijaršijom, episkop Domodedovski Simeon iz Arhiepiskopije pravoslavnih crkvi ruske tradicije u Zapadnoj Evropi, pod Moskovskom patrijaršijom, episkop Reutovski Jelisije iz Arhiepiskopije pravoslavnih crkvi ruske tradicije u Zapadnoj Evropi, pod Moskovskom patrijaršijom.
