Nikola Tesla patentirao je izum koji je po njemu nazvan „Teslin ventil“ još 1920. godine, ali tek čitav vek kasnije naučnici su otkrili da ne samo da je taj izum korisniji nego što se prethodno mislilo, već i da može da ima i potpuno nove načine primene, poput upumpavanja goriva u motore.
– Neverovatno je da taj 100 godina star izum nije u potpunosti shvaćen i da bi mogao da se koristi u modernim tehnologijama na načine o kojima se dosad nije razmišljalo – rekao je Leif Ristrof, jedan od autora novog istraživanja i asistent profesora na Univerzitetu Njujork.
– Dok je Tesla poznat kao čarobnjak električne energije i strujnih kola, njegov manje poznati rad kontrole toka strujanja tečnosti bio je istinski ispred svog vremena – dodaje on.
Tesla je svoj izum nazivao „ventilski vod“, iako je u međuvremenu on dobio ime po njemu. Teslin ventil sastoji se od serije petlji u obliku suza koje su povezane u nizu. Taj izum je tako napravljen da omogućuje protok tečnosti samo u jednom smeru bez potrebe za drugim pokretnim delovima (poput ventila), piše „Independent“.
Upravo taj izum mogao bi da se koristi i za druge funkcije, otkrili su sada naučnici.
Naime, Teslin uređaj na neki način radi i poput sklopke, odnosno tek kad kroz njega prolazi dovoljna količina tečnosti, on sprečava da se ona kreće u pogrešnom smeru. Naučnici zbog toga smatraju da bi se taj izum mogao da bude upotrebljen za upumpavanje goriva ili drugih tečnosti u motore i mašine.
– Ključno je to da se uređaj uključi kad se u njemu stvore turbulentna strujanja u suprotnom smeru, koja „začepe“ cev vrtlozima i ometajućim strujama“, pojašnjava Ristrof.
Dodaje i da je ta turbulencija mnogo slabija od na primer turbulencija tečnosti u klasičnim cevima, odnosno i do 20 puta slabija nego u cevi cilindričnog oblika. Upravo zbog toga Ristrof smatra da je Teslin izum moćan u kontrolisanju tokova i može se upotrebiti na mnogo različitih načina.
Naučnici su otkrili da Teslin ventil radi najbolje ako dotok tečnosti nije ravnomeran, već više pulsirajući. S druge strane, po izlasku iz Teslinog ventila, tok tečenosti je miran i stabilan.
– Mislimo da je Tesla baš to imao na umu kada je radio na izumu, s obzirom na to da je razmišljao o analognim operacijama sa električnim strujanjima. On je i najpoznatiji po izumu motora na naizmeničnu struju i transformatora električne energije iz naizmenične u jednosmernu struju – navodi Ristrof.
Sve to znači da bi se Teslin 100 godina star izum mogao da se upotrebi kao najnovije tehnološko dostignuće u modernoj tehnologiji.
– Teslin uređaj je alternativa konvencionalnom ventilu, čiji se pokretni delovi habaju s vremenom. Sad znamo i da je vrlo delotvoran u mešanju pa bi mogao da se upotrebi za iskorišćavanje vibracija u motorima i mašinama za pumpanje goriva, rashladnih tečnosti, maziva ili drugih tečnosti i gasova – ističe Ristrof.
Ko je bio Nikola Tesla?
Nikola Tesla je bio briljantan pronalazač, naučnik i inženjer koji je zaslužan za više od 700 pronalazaka. Najpoznatiji je po otkriću naizmenične struje, ali njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike, itd.
Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, mestu koje je pripadalo tadašnjem Austrijskom carstvu. Studirao je elektrotehniku u Gracu i Pragu. Godine 1884. odlazi u Sjedinjene Države gde kratko sarađuje s Tomasom Edisonom pre nego što im se putevi razilaze.
Nekoliko patenata, uključujući vlasništvo nad motorom za naizmeničnu struju, prodao je Džordžu Vestinghausu. Pronalasci su mu doneli znatnu količinu novca, čiju je većinu iskoristio na finansiranje sopstvenih, kako uspešnih tako i neuspešnih, projekata. Godine 1895. Tesla i Vestinghaus su na Nijagarinim vodopadima izgradili prvu hidroelektranu na svetu.
Početkom 20. veka Tesla otvara laboratoriju pod nazivom Vordenklif na Long Ajlandu i tamo sprovodi neke od svojih najambicioznijih eksperimenata. Njegovi najznačajniji izumi su: polifazni sistem sa provodnicima koji prenose naizmeničnu struju, obrtno magnetsko polje, sinhroni motor, asinhroni motor i Teslin transformator.
