Najveće političke grupacije u EU Parlamentu završile su nacrte svojih predloga Rezolucije o odnosima Srbije i Kosova i poslednjim oružanim incidentima u selu Banjska na severu Kosova u kojima će tražiti uvođenje kaznenih mera protiv Srbije, ali imaju različite stavove o tome da li ih treba uvesti odmah ili tek ako se dokaže da zvanični Beograd ima bilo kakve veze sa „terorističkim napadom na severu Kosova“, saznaje N1 u tim političkim grupacijama.
Evropski „narodnjaci“ iz Evropske narodne partije (EPP), najbrojnije političke grupacije u Evropskom parlamentu, stava su da bi trebalo osuditi podršku koju je zvanični Beograd dao počiniocima “terorističkog napada”, ali neće insistirati na oštrom rečniku i a priori kaznama protiv Srbije, zbog protivljenja nekoliko stranaka članica grupacije koje, prema saznanjima N1, pretežno dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.
Kako N1 saznaje, EPP i Zeleni (Greens/EFA) slažu se da bi Srbija trebalo bude kažnjena, ali samo ako istraga pokaže vezu države sa incidentom u Banjskoj, dok Socijaldemokrate smatraju da je Srbija de fakto odgovorna za događaje od 24. septembra i da bi je odmah trebalo kazniti zbog toga, kao i dosadašnjih postupaka, za koje smatraju da nisu išli u prilog saradnji i smirivanju situacije.
U taborima Narodnjaka, Socijaldemokrata i Zelenih vlada mišljenje da bi trebalo ukinuti kaznene mere protiv vlasti u Prištini, pa se očekuje da će prilikom usaglašavanja finalne verzije teksta Rezolucije ta ideja dobiti dovoljnu podršku, uprkos ranije iskazanom stavu Službe za spoljne poslove EU u kojoj smatraju da još nisu prestali da postoje svi razlozi koji su doveli do uvođenja kaznenih mera protiv Kosova.
Većina poslanika Socijaldemokrata (S&D) želi da u Rezoluciju uđe i jasna osuda retorike i postupaka Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, smatrajući ga “destabilizujućim faktorom”, ali to, za sada, nema podršku ostalih političkih grupacija.
Među političkim grupacijama postoji konsenzus da se Rezolucijom Evropskog parlamenta o Kosovu i Srbiji osudi “teroristički napad” u Banjskoj i zahteva puna saradnja Prištine i Beograda oko istrage tog događaja, uključujući i procesuiranje i ekstradiciju odgovornih, “snažno apeluje” na obe strane da učine sve što mogu da se smanje napetosti i da ne povlače korake koji bi doveli do pogoršanja situacije, zahteva da Kosovo i Srbija ispune predloge EU koji vode ka deeskalaciji i da se vrate za pregovarački sto, za koji dele mišljenje da je jedini način da se dođe do kompromisa kojim bi bili rešeni svi problemi i trajno uređeni međusobni odnosi.
Nejasno je do koje mere će evroposlanici okriviti sami sebe, odnosno institucije EU, za stanje na Kosovu i zaoštravanje situacije, jer je većina njih u debati održanoj pre dve nedelje ukazivala na odgovornost EU, pre svega za izostanak rezultata dijaloga Beograda i Prištine. Zeleni su čak na odgovornost pozivali i Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za dijalog, ali kako saznaje N1, dogovorili su se da ipak ne insistiraju da se njegovo ime nađe i u Rezoluciji.
Sastanak predstavnika političkih grupa iz Evropskog parlamenta na kome će predstavljati svoje predloge nacrta i dogovarati se oko izgleda finalne verzije teksta Rezolucije o odnosima Kosova i Srbije i događajima u Banjskoj biće održan u ponedeljak uveče u Strazburu, na marginama prvog dana zasedanja EU Parlamenta. Glasanje na plenarnoj sednici je zakazano za četvrtak, 19. oktobra u podne.
Rezolucije Evropskog parlamenta, predstavljaju zvaničan stav te institucije, ali nisu obavezujuće za institucije EU ili države članice.
