Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju budućnost zasada kakaoa širom sveta, što predstavlja ozbiljnu pretnju za budućnost industrije čokolade. Naučnici zato istražuju druge kulture otpornije na promene klime, od kojih bi mogla da se pravi nova poslastica.
Većina kakaoa (oko 60 odsto) potiče iz zapadne Afrike, iz vlažnih zemalja poput Obale Slonovače i Gane, gde se tople temperature i obilne padavine smenjuju s kratkim sušnim periodima.
Međutim, tokom poslednje dve godine proizvodnja kakaoa pala je i do 40 odsto. Zbog toga su cene čokolade skočile na nivoe kakvi nisu viđeni još od sedamdesetih godina prošlog veka, a stručnjaci upozoravaju da bi svet bez kakaoa mogao da postane realnost već do 2050. godine, piše „Juronjuz“.
Koji su glavni faktori
Postoji više faktora koji ukazuju na mogući nestanak čokolade. Raniji izveštaji kao uzroke navodili su ilegalno rudarenje zlata, starenje stabala kakaoa, pa čak i krijumčarenje – ali istraživanja pokazuju da je glavni krivac sve izraženiji kontrast između ekstremnih padavina.
Salata institut za klimu i održivost pri Harvard univerzitetu navodi da osetljivost kakaoa na vremenske prilike nije novost, ali da promene klime „pojačavaju intenzitet obilnih padavina“ kako temperature rastu.
Za svaki porast temperature vazduha od jedan stepen Celzijusa, atmosfera može da zadrži oko sedam odsto više vlage, što dovodi do jačih i intenzivnijih kiša.
„Osnovna fizika je jednostavna: toplija atmosfera zadržava više vlage, što pojačava ekstremne padavine. To dovodi do zadržavanja vode u zemljištu, erozije tla i stvaranja uslova pogodnih za razvoj gljivičnih bolesti“, objašnjavaju istraživači.
Potraga za rešenjem
Podstaknuti ovim klimatski izazvanim kolapsom, naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru krenuli su u potragu za rešenjem.
Istraživači su fokus usmerili na rogač – klimatski otpornu biljku koja se gaji u Sredozemlju i koja polako privlači pažnju kao alternativa kakaou.
Za razliku od kakaoa, rogač uspeva u toplim i sušnim uslovima i zahteva veoma malo vode. Nakon prženja, oslobađa jedinstvenu aromu koja podseća na kakao, ali njegov ukus ipak ne odgovara u potpunosti.
Da bi prevazišli taj problem, tim je razvio dve tehnike za promenu ukusa biljke, koristeći enzime kako bi se pojačale gorčina i slatkoća.
Enzimski tretman predstavlja jednostavnu i čistu metodu koja zahteva minimalnu obradu, za razliku od drugih postupaka koji uključuju agresivne hemikalije, poput hlorovodonične kiseline, radi poboljšanja ukusa.
Poboljšanjem aromatskog profila rogača, istraživači veruju da bi mogli da podstaknu proizvođače slatkiša da koriste rogač u proizvodima koji inače zahtevaju kakao, poput čokoladnih tabli, kakao-prahova, slatkih napitaka i drugih proizvoda na bazi kakaoa.
Ako bi se primenile u velikom obimu, ove metode mogle bi značajno da smanje zavisnost industrije čokolade od kakaoa, čineći lance snabdevanja otpornijim na vremenske uslove i izbijanje bolesti useva.
„Naše istraživanje nije samo pokušaj da se reprodukuje ukus kakaoa – već i da sastojci koje koristimo za izradu čokoladnih alternativa postanu raznovrsniji“, kaže Manfred Ku, glavni autor naučnog rada.
„Okretanje izdržljivim, klimatski otpornim kulturama poput rogača, može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima, a potrošačima ponudi proizvod u kojem će uživati“, zaključuje naučnik.
