1. Milena Lukić
Padala je kiša. Nebo se pretećim pogledom okomilo na varoš, do tada tako bučnu i uzavrelu. Čuli su se samo udari teških kapi o oluke i prozore. Tiha zavodljiva muzika borila se protiv teškog, tmurnog vremena koje je sledilo, vraćajući me u tople letnje dane i u jednu vrelu i kišnu letnju noć.
Na prostranoj livadi, našoj livadi iz detinjstva, našlo se celo društvo nakon deset godina. Svi smo se oslobodili nove, jako neinteresantne svakodnevice odraslih i utonuli u bezbrižni smeh devojčuraka i mladića. U celoj gužvi i žamoru zasvirao je saksofon. Svi su iznenađenim pogledom tražili izvor tog divljeg zvuka. A tamo je bio on, držeći instrument u rukama kao zlato, najvrednije koje poseduje. Crne kose,dugih trepavica, stisnutih kapaka i zgrčenog tela kao da na sebi nosi teret krhak kao što je devojačka duša. Senzualni tonovi počeli su me golicati po vratu, terajući me da zatvorim oči i dozvolim treperavim notama da se spuštaju dalje niz kičmu, prolaze kroz kosu i ljube po kapcima kao najnežniji ljubavnik. Toplina u vazduhu bio je njegov dah, a kapljice koje su se spuštale na moje lice njegovi vlažni poljupci. Iz toplog sna vođenja ljubavi probudili su me povici ljudi oko mene koji su se žurno sklanjali sa iznenadnog letnjeg pljuska. Sluđena malopređašnjim milovanjima ostala sam sama prepuštajući se kiši kao usnama svog voljenog. Zanos u meni počeo je da raste. Muzika mi je bila u srcu i sada je ništa nije moglo zaustaviti. Ni munje i gromovi koji su kao oči mog strasnog ljubavnika sevale nadamnom. Opustila sam se i dozvolila iskricama ljubavi u meni da me celu opčine. Duša mi je zadrhtala od sigurnosti i topline koje su me ispunjavale. Postojali smo samo on i ja. Tamnim, zanesenim pogledom uzeo me je u naručje i sklonio sa kiše. Osećanja su postala stvarnija, jača. Njegov dodir je bio stvaran. Njegove usne bile su stvarne. Ja sam pored njega bila stvarna. Bio je tako blizu da sam mogla da osetim njegov drhtav dah. Kapljica mu se slivala preko usne, polako kao žena koja svojim milovanjem hoće da mi ga otme, sve vreme gledajući me u oči. Žurno ju je olizao kako bih mogla da njegove usne tako nežno dotaknem svojim. Približavao se polako, ali je i dalje bio tako daleko. Nikad dovoljno blizu. U trenu, brzinom svetlosti, prekrio me je poljupcima. Svaki vidljivi i dostupan deo moje kože dotakle su njegove usne. Iskrice ljubavi u meni prelazile su u sve jaču i razuzdaniju vatru koja me je terala njemu. Njegova usta su bila tako vrela. Leđa su mu se grčila kao dok je svirao. Sada je mene držao u naručju kao svoje najvrednije. Svirao je po meni najdivnije zvuke rađajuće ljubavi.
Njegove šake, nikad više dotaknute; njegove usne, nikad više poljubljene; njegove oči, nikad više viđene. Posle te noći nikad ga više nisam srela. Nisam mu ni ime znala. Jedino što je došlo do mene je da je student muzičke akademije. Nisam ni želela da se raspitujem ko je i odkud on te večeri sa nama. Možda je to bio samo san, najdivniji san ikada sanjan. Da ga ne bih oskrnavila nisam ga tražila. Ali uvek ću se sećati kako je te noći padala kiša.
2. Dejan Panić
Dobio sam poziv od dispečera oko 11 h i krenuo svojim taxi vozilom ka odredištu, usput sam smišljao idealan poklon za devojku u koju sam zaljubljen ali nikako da probijem njen gard…danas je dan zaljubljenih …. moram da joj priđem …kako, neznam.
Stigao sam na odredište.
U taxi je ušao stariji gospodin, uglađen, sveže obrijan i obučen u staro ,ali očuvano krem odelo i braon košulju sa kravatom koja je u tom, pastelnom tonu.
"Orlovača " – reče on.
Ide na groblje, ovaj starac, a danas je dan zaljubljenih … i nije baš romantično…. razmišljam u sebi.
Vozimo se kroz grad… ljudi su pozitivno užurbani , sa buketima i poklonima upakovanim u najbolje ambalaže… na svakom koraku kuckaju se SMS poruke…
U moje vreme- počinje priču starac … Nije bilo SMS ali je svakako bilo poruka …
Uh, pomislih u sebi, sad će da me smori, sa nekim šablonskim tezama, tipa kako je sve nekad bilo dobro a sad smo mi mladi sve to pokvarili!
A onda, kao da mi čita misli, starac reče :
Večeras joj nekupuj poklone ,ne šalji poruke, neplaćaj večere … idi do njenog stana i reci joj sve što ti srce šapuće , neka podsvest potisne sve sramote ,taktike i odlaganja ovog sveta ! Veruj mi, svaki trenutak je pravi trenutak za ljubav ! Nečekaj da se ona dogodi njoj, neka se ona dogodi vama ….
Zato ušetaj u njen život, bez kalkulacija, na velika vrata!
Ostao sam bez teksta….. vozio sam prema "Orlovači" opijen utiskom…
Stigli smo na odredište….
Nisam mogao da izdržim pa ga upitah:
Zašto baš danas na groblje?
Starac zastade, osmehnu se i reče:
Smrt nas je rastavila, zar to nešto menja?
Pa danas je dan zaljubljenih!!!
3. Nevena Kopanlija
Ljubav…
Dok kiša napolju pada, ja te baš volim. Valjam se po našem narandžastom prekrivaču i ti si lep. Stojiš i gledaš me uplašeno. Tada su ti krupne oči ogromne, razrogačene. Gledaju me upitno, detinjasto i plave su. Trepavice su ti dugačke i ravne. Ruke su ti ispružene sa dlanovima na gore u čuđenju .Ja te opet iznenađujem .Opet ne znaš šta mi je. Pitaš me da li sam ozbiljno ljuta. A ja znam da sam sad prosto razmažena. I uživam u svakoj sekundi. Ja sam mala devojčica koja ima prava da se duri. Već u sledećem trenutku biću opet odrasla žena. Tvoja devojka. Ali sada imam pidžamu, naš krevet, kišovito jutro koje je lepo jer su uz tebe sva lepa, ljubav koja je ispunila naš maleni stan, i tebe. Imam sve što mi je potrebno za srećan trenutak. I još jedan. Brojim sekunde čiste miline dok ne prasnem u smeh i poljubim te. Možda ću posle morati da ti se umiljavam da bi mi oprostio ove gluposti, ali sada, ti mene lečiš. Jer me voliš iako nisam dobra. Iako sam skupila latice i isturila bodlje. Ti znaš da ih ne lomiš. Ti ih pomiluješ i one uzdrhte od miline. Ti mene celu neguješ. Ne menjaš me. Oslobodio si me pritiska. Dao si mi sve moguće slobode. Ti umeš sa mnom. Zbog svega toga, i zbog još milion imenovanih i neimenovanih stvari, ja te volim. Volim te više od bilo koga, i bilo čega. Volim te na sve zdrave i nezdrave načine. Volim te široko i koncentrisano. Volim te srcem i razumom. Volim te crno, belo i u svim nijansama sivog. Volim te kao maca i kao grabljivica, volim te nežno i silovito, želim da te zasmejem i rasplačem, da zbog mene krvariš i da ti ja zacelim sve rane. Želim da više nikada ne patiš, želim da vidim da patiš kad god mi je teško. Volim te posesivno i nesebično. Želim te samo za sebe i podelila bi te sa svima,jer želim da svi vide koliko je lepo kad si voljen od strane tebe. Želim da budeš samo moj. Želim da te volim na svaki moguć način, a onda da otkrijem nove. Želim da budemo zajedno do kraja svih svetova. Jer ti si moja ljubav!
Dobitnicima čestitamo, a ostalim učesnicima želimo da nam se priključe i na narednim konkursima na našem portalu i obraduju nas svojim pisanjem.
