Svega mesec dana je prošlo od kako je objavljeno da je inflacija u Australiji na rekordno niskom nivou od 1,1 odsto, što i uslovljava nisku zvaničnu kamatnu stopu, koja je trenutno najmanja u istoriji (0,1 odsto).
Međutim, državni zvaničnici su na početku ovog meseca saopštili potpuno drugačije činjenice. Naime, godišnja inflacija na Petom kontinentu iznosi svih 3,8 odsto.
Kako se navodi, skok se dogodio u periodu od prvog do drugog kvartala 2021. godine.
Ekonomski stručnjak Džon Hokins, nekadašnji analitičar Banke državnih rezervi (RBA), Australijskog trezora i Banke za međunarodna poravnanja, smatra da razloga za zabrinutost ipak nema, jer su razlozi koji su doveli do skoka inflacije „samo jednokratni“.
Kako je došlo do skoka?
Jedan od najvažnijih razloga koji se navodi, jeste državna subvencija za brigu o deci, koja je bila na snazi tokom većeg dela pandemije kovida-19, a sa ukidanjem ove državne pomoći, kako je to i Banka državnih rezervi rekla u maju, „cene su otišle gore“. I prema njihovim rečima ovaj skok je jednokratan.
Slično se desilo i sa cenama goriva koje su pale zbog zaključanih gradova i ograničenog kretanja stanovniptva unutar Australije. U međuvremenu su se cene naftnih derivata vratile na nivo pre kovida.
Istina, došlo je do velikog skoka cena pojedinog voća i povrća, pre svega zbog nedostatka berača usled zatvorenih međunarodnih granica, kao i zbog obilnih padavina.
Međutim, ono što može da izazove zabrinutost je činjenica da je guverner Banke državnih rezervi, Filip Lou rekao da je ciljana inflacija između dva i tri odsto, što je niže od inflacije koju trenutno imamo u Australiji. Pa, i pored toga što je godišnja inflacija 3,8 odsto, RBA očekuje da će do kraja godine ona ipak pasti ispod nivoa od dva odsto.
S ovom prognozom slaže se i većina ekonomista, prognozirajući da će stopa inflacije do kraja godine biti negde na 2,1 odsto. Prema prognozama sa finansijskog tržišta, prosečna inflacija od dva odsto očekuje se u čak deset narednih godina.
Sem toga, veliki rast inflacije je malo verovatan ukoliko nema snažnog rasta plata. Međutim, za sada o tome nema ni govora, i indeks nivoa zarada u Australiji rastao je za svega 1,5 odsto, uveravaju ekonomisti.
Da li je bilo štampanja novca?
Prema Hokinsovim rečima, istina je da je prošle godine došlo do perioda brzog monetarnog rasta, usled namere Banke državnih rezervi da održi ekonomiju. U vreme neizvesnosti, ljudi su žele da imaju nešto novca kod sebe i to im je omogućeno.
To se, kako objašnjava Hokins, desilo i u vreme globalne finansijske krize 2008. godine, i tada nije dovelo do visoke inflacije, tako da je malo verovatno da će se tako nešto i sada desiti.
Preti li skok kamata?
Guverner Banke državnih rezervi nije sa sigurnošću obećao zadržavanje niske zvanične kamatne stope od svega 0,1 odsto do 2024. godine.
Naprotiv, Lou je rekao da ukoliko se inflacija ubrza u ciljani okvir, to će dovesti do ranijeg povećanja kamatne stope.
Ukoliko neko želi da se zaštiti od inflacije, prema rečima ekonomiste Hokinsa, to može da učini kupovinom ili ulaganjem u imovinu koja će poskupeti s inflacijom. Jedna od moućnosti je kupovina indeksiranih državnih obveznica.
Zakupnine i dividende takođe, imaju tendenciju rasta sa inflacijom, pa su kuće i akcije u prošlosti pokazale razumnu zaštitu od inflacije. Daleko manje pouzdani u ovakvim situacijama su zlato i kriptovalute, kažu stručnjaci.
Poskupljuju životne potrepštine
Novi izveštaj Australijskog biroa za statistiku (ABS) pokazuje da su neophodne životne potrepštine, od 2005. do 2020. godine poskupele za 61,4 odsto, za razliku od neobaveznih stvari, koje su otišle gore za 38,6 odsto.
Jaz je još veći ako se iz druge grupe izuzme duvan, koji je poskupeo za 400 odsto. U tom slučaju su ove stavke, koje nisu neophodne za ljudski opstanak, poskupele svega 18 odsto u poslednjih 15 godina, što je manje od trećine poskupljenja osnovnih životnih potrepština.
