Oziji su upozoreni da ove godine božićno-novogodišnju kupovinu ne ostavljaju za poslednji trenutak, zbog globalne krize u snabdevanju. Trgovci širom regiona se bore da ispune sve porudžbine i da imaju dovoljno robe na policama i u zalihama.
Dramatično lošu situaciju u međunarodnom lancu snabdevanja u Aziji, mogli su da osete i veliki australijski trgovci, čija će prodaja za „crni petak“ (Black Friday) pasti, jer su suočeni sa smanjenim zalihama.
Berni Bruks, bivši izvršni direktor trgovinskog lanca „Majer“, koji danas vodi trgovinu „Kolet“, rekao je da su zatvaranja velikih međunarodnih luka, kao i skok cena otpremnih kontejnera i nestašica sirovina izvršili veliki pritisak na trgovce.
Prema njegovim rečima, snabdevanje iz Azije je najgore u poslednjih 40 godina istorije maloprodaje, uz napomenu da će kupci početi da osećaju uticaje ovog problema u narednim mesecima.
Naime, u avgustu je Kinu pogodio najgori talas kovida od početka pandemije, uzrokujući delimična zatvaranja nekoliko velikih luka. Ovo uključuje Ningbo-Žošan, treću najprometniju luku na svetu, prouzrokujući kašnjenja i smetnje koje su se proširile širom globalne pomorske trgovine.
Time su ugrožene i redovne isporuke drveta, čelika, robe na malo i druge robe u Australiju. Zato ne treba da čudi što je izvršni direktor Australijskog udruženja maloprodaje Pol Zahra pozvao trgovce i kupce da planiraju unapred.
To bi, prema njegovim rečima, značilo da trgovci treba daleko ranije da se pripreme, nego što to inače čine za „crni petak“ i Božić.
Još prošlog meseca je izvršni direktor „Super Retail“ grupe, Entoni Herehti rekao da ukoliko roba već tad nije bila u magacinima, pitanje je da li će je biti za Božić. Izvršni direktor „Vulvortsa“ Bred Bandući, takođe je zabrinut zbog zatvaranja luka u Kini i mogućeg uticaja na božić ne zalihe, mada je roba ovog trgovinskog lanca već na putu za Australiju.
Do skoka cena transportnih kontejnera delimično je došlo i zbog manjka teretnih brodova, kao i usled promenjenih brodskih ruta tokom pandemije. Izvršni direktor Udruženja trgovaca je naglasio da maloprodavci izveštavaju o ograničavanju dolaznih letova, što je izvršilo veliki pritisak na brodski saobraćaj, a to je opet dovelo do eskalacije cena kontejnera i do četiri puta više od njihove uobičajene stope. Ovaj faktor takođe može da se odrazi na skok maloprodajnih cena.
Ovo je potvrdio i Bruks koji je rekao da su za „Kolet“ troškovi kontejnera porasli između tri i pet puta u odnosu na period pre 18 meseci. Iako je ova trgovina uspela da skok cena ne prebaci na krajnje kupce, Bruks je mišljenja da to neće biti u mogućnosti da urade svi trgovci.
Prema njegovim rečima, mnogi u sektoru maloprodaje su zabrinuti da bi ponovno otvaranje tržišta SAD i EU moglo da gurne Australiju na kraj reda.
– Imate situaciju da se američko i evropsko tržište otvaraju i da imaju velike zahteve za proizvodima. Nalazimo se na kraju lanca snabdevanja, pa bi potencijalno proizvođači mogli prvo da snabdevaju američko i evropsko tržište – naglasio je Bruks.
Pored problema u lancu snabdevanja, on ističe se još jedan – a to je borba sa kojom se uočavaju proizvođači u nabavci sirovina, jer postoji nedostatak radne snage u svim proizvodnim segmentima.
Međutim, profesor Amrik Sohal, globalni stručnjak za lanac snabdevanja na Univerzitetu Monaš u Melburnu, smatra da neće biti katastrofa ukoliko za „crni petak“ ili Božić ne uspete da kupite šta ste zamislili. Prema njegovim rečima, uticaji globalnog kraha lanca snabdevanja najverovatnije će biti ograničeni na određene marke ili proizvode i da neće ogoliti police do Božića.
– Stvar je u tome što danas imamo toliko raznolikosti. Ako jedna marka nije u mogu
nosti da isporuči određenu vrstu boje ili veličine, postoje alternative. Nećemo doći u situaciju da nemamo baš šta da obučemo ili obujemo – istakao je profesor Sohal.
Vulvorts i Kols bez radne snage
Oba velika lanca australijskih supermarketa, Vulvorts i Kols, osećaju pritisak pandemije na istočnoj obali države, jer su na hiljade zaposlenih primorani da se izoluju zbog testiranja ili su pozitivni na kovid, što je dovelo i do praznih polica u supermarketima.
Tako je u Kolsu, prema poslednjim dostupnim brojkama, 1.800 zaposlenih u NSW u izolaciji, a u Viktoriji ih je 1.200. Slično je i u Vulvortsu, gde je 3.300 zaposlenih izolovano, s tim da je u Sidneju više od 80 odsto osoblja u ovom trgovinskom lancu vakcinisano bar jednom dozom vakcine protiv kovida.
