Do ovih podataka SZO je došla posle dvogodišnjeg istraživanja. Njeni istraživači utvrdili su da od 2002. godine svetsko tržište falsifikovanih lekova raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 13 do 15 odsto.
|
Direktor Agencije za kontrolu lekova i medicinske opreme farmaceut Tatjana Šipetić kaže da je i na našem tržištu sve više falsifikovanih lekova. "Falsifikuje se sve i svašta, od bensedina do lekova za dijabetes. Danas se falsifikuju ne samo skupi lekovi već i generički, i takvi lekovi počeli su da ulaze u našu zmlju. Kod nas se najčešće falsifikuje "tetagama", imunoglobulin za lečenje tetanusa. Falsifikuju se i antibiotici čije veštačko doziranje supstanci najčešće dovodi do rezistencije i neadekvatnog odgovora na lečenje", objašnjava Šipetićeva. |
Najčešći falsifikati
U 90 odsto zemalja Azije, Afrike, srednje i južne Amerike situacija je još tragičnija. Na tim tržištima 30 odsto lekova je falsifikovano, samo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza učešće ovih lekova iznosi nešto više od 20 odsto od ukupnog farmaceutskog tržišta.
"Sa ovim zlom krenulo se početkom osamdesetih godina 20. veka, a danas imamo situaciju da od falsifikata ne mogu da se odbrane ni najbogatije zemlje u kojima je izuzetno razvijen kontrolni sistem, poput SAD, Kanade, Japana, Australije i Zapade Evrope. Ipak, na njihovim tržištima falsifikovani lekovi imaju udela jedan odsto.
Što se tiče jugoistočne Evrope situacija je šarolika. Srbija zajedno sa Slovenijom, Mađarskom i Hrvatskom spada u grupu zemalja čije je tržište pokriveno sa falš lekovima deset odsto, dok su u mnogo neprijatnijoj situaciji Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija i Turska – rekao je na simpozijumu u Beogradu o falsifikovanim lekovima Domeniko di Đorđo iz Italijanske agencije za borbu protiv falsifikovanih lekova.
U Udruženju farmaceuta Srbije kažu da falsifikovanim lekovima, sivom i crnom tržištu, od ukupnog godišnjeg obrta od 500 miliona evra, pripada 12 miliona, što nije ni malo. Ali tvrde da bi ta cifra od 12 miliona evra bila manja da je sistem kontrole lekova u Srbiji stroži.
Posebno ovo Udruženje upozorava na lekove koji se proizvode u Indiji, Tajlandu i Indoneziji, a pakuju u Makedoniji i Srbiji i prodaju se u ovim zemljama kao domaći lekovi. Što je još gore niko ne zna da li se ovi lekovi uopšte i kontrolišu.
A da je sistem kontrole lekova u Srbiji rak-rana i daleko ispod nivoa zapadnih zemalja potvrđuje i priča Tatjane Tomić, izvršnog direktora kontrole lekova "Hemofarm-Štade".
"Svaku prvu proizvedenu seriju leka u našoj fabrici mora da proveri Agencija za kontrolu lekova. Međutim, po novom Zakonu o lekovima svaka sledeća serija istog leka više ne podleže kontroli Agencije, već se ta serija proverava samo u fabričkoj laboratoriji, a zatim odgovorno lice te fabrike pušta seriju tog leka u promet. Takav sistem kontrole nije dobar, jer samo laboratorijsko testiranje ne može da da ukupnu sliku kvaliteta leka, pa samim tim nije dovoljna samo kontrola od naše Agencije. U proveri lekova moraju da učestvuju svi državni inspekcijski organi – Ministarstvo zdravlja, Zdravstvena inspekcija, carina, policija. Recimo, u Nemačkoj svi ovi nabrojani organi ne proveravaju samo lek već i fabriku i odgovornog stručnjaka za puštanje leka u promet. Kod nas toga nema i tu leži opasnost", otkriva za "Vesti" farmaceut Tatjana Tomić.
Neki analitičari su ubeđenja da je pojednostavljenje kontrole lekova došlo pod pritiskom moćnih uvoznika i na taj način otvorila su se vrata tržištu falsifikovanih lekova, sivom i crnom tržištu, kao i tržištu neregistrovanih lekova.
Bogati i siromašniPrema nalazima Svetske zdravstvene organizacije u svim zemljama ne falsifikuju se isti lekovi. U bogatim zemljama falsifikuje se jedna grupa lekova, a u siromašnim druga grupa. Tako je ustanovljeno da se u ekonomski moćnim zemljama falsifikuju – hormoni, steroidi i antihistaminici, dok u siromašnim i zemljama u razvoju najčešće se falsifikuju antimalarici, antituberkulotici i lekovi za lečenje HIV-a. |
