U svom godišnjem paketu o proširenju, Evropska komisija je ocenila da je Srbija ispunila sve kriterijume i da je četvrtu godinu zaredom tehnički spremna da otvori Klaster 3. Na šta se Srbija obavezala da bi to ostvarila može da se vidi u dokumentu u koji je N1 imao uvid.
Kako bi rešila preostale prepreke na putu ka otvaranju Klastera 3, Srbija je spremna da preduzme i potvrdi sledeće obaveze:
– Strateški cilj Srbije je članstvo u EU. Srbija je spremna da nastavi da nedvosmisleno izražava svoju posvećenost deljenju ciljeva EU i vrednosti na kojima se ona zasniva. Srbija je posvećena svom evropskom putu, sa ambicijom da ispuni privremene kriterijume za poglavlja o vladavini prava, 23 i 24, najkasnije do kraja 2025. i da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU kako bi zatvorila pregovore o pristupanju do kraja 2026.
Dodatak: Srbija je pripremila i dogovorila s DG NEAR jasan plan za potpuno usklađivanje s pravnim tekovinama EU do kraja 2026. Plan daje prioritet vladavini prava, sa ciljem da ispuni sve kriterijume za privremene kriterijume poglavlja 23 i 24 do sredine 2025.
– Srbija nastavlja značajno da doprinosi Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (CFSP), uključujući Zajedničku politiku bezbednosti i odbrane (CSDP), i strateški je partner EU. Srbija je nastavila da sprečava zaobilaženje restriktivnih mera EU. U svojoj agendi reformi, Srbija se već obavezala na progresivno usklađivanje sa CFSP. Pored toga, Srbija je spremna da poboljša svoje usklađivanje sa CFSP, sa ciljem potpunog usklađivanja u trenutku pristupanja EU.
Dodatak: Srbija je povećala procenat usklađenosti sa CFSP na 58%, u poređenju sa 51% iz poslednjeg godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Nedavno se Srbija uskladila sa izjavama EU o prekidu vatre između Izraela i Libana, odlukama Saveta o restriktivnim merama vezanim za Siriju i neovlašćene aktivnosti Turske u istočnom Mediteranu. (Ranije smo se usaglasili sa četiri odluke Saveta u vezi sa restriktivnim merama s obzirom na situaciju u Gvineji, Nigeru, u Demokratskoj Republici Kongo iu Mjanmaru/Burmi. Takođe smo se uskladili sa dve odluke Saveta retroaktivno)
– Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Srbija je jasno pokazala svoj stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, izražavajući to u međunarodnim organizacijama. Srbija je obezbedila najveći paket pomoći Ukrajini među partnerima sa Zapadnog Balkana i spremna je da nastavi s takvom podrškom, uključujući i značajan paket energetske opreme i razmenu iskustava o pregovorima o članstvu u EU.
Dodato: Vlada Srbije je krajem septembra 2024. godine usvojila treći paket energetske opreme za Ukrajinu, koji će biti isporučen prilikom dolaska novog ambasadora Srbije u Kijev u decembru 2024. S druge strane, Ministarstvo za evropske integracije je podelilo nacrt memoranduma o razumevanju sa zamenikom premijera Stefanišinom da potvrdi razmenu dobara.
– Usvajanje zakona o medijima u oktobru 2023. doprinelo je transparentnijem okviru za medije i većem medijskom pluralizmu. Srbija je spremna da dalje unapredi svoje napore pokretanjem procedure za imenovanje novog sveta REM i daljim usklađivanjem zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU do prvog kvartala 2025.
Dodato: Nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije pokrenuo je postupak za izbor novih članova Saveta REM 25. novembra 2024. godine, dok je poziv za nove članove Saveta REM-a raspisan 27. novembar 2024. U cilju okončanja procedure za imenovanje novih članova REM-a, vanredna sednica Narodne skupštine biće održana u januaru 2025. Sve radne grupe, uključujući svoje članstvo (predstavnici, pa čak i predsedavajući novinarskih udruženja i medijskih kuća), rade na tri medijska zakona sa jasnom preporukom da se uključe komentari EK, preporuke ODIHR-a i usklađivanje sa AVMSD (EU Direktiva). U toku decembra Vlada planira da organizuje javne konsultacije i konsultacije sa EK, uključujući razmenu nacrta izmena navedenih zakona.
– Misije ODIHR imale su priliku da posmatraju razne izborne procese u Srbiji više od 20 godina. Tokom poslednjih par godina veći broj preporuka ODIHR-a su primenjene. Srbija je započela implementaciju preporuka ODIHR-a nakon izbora u decembru 2023. i spremna je da usvoji zakon o reviziji biračkog spiska do kraja 2025. Pojačavajući svoje obaveze u Reformskoj agendi, Srbija je spremna da pojača svoje napore usvajanjem Zakona o reviziji biračkog spiska i mape puta za preporuke ODIHR-a u decembru 2025. Srbija će ubrzati svoje napore da izvrši reviziju biračkog spiska. Birački spisak u prvom kvartalu 2025. godine i obezbediće punu i blagovremenu primenu preporuka ODIHR-a u vezi sa izborima.
Dodatak: ODIHR-ovom radnom grupom dostavljeno je krajem novembra mišljenje o dva zakona (o biračkom spisku i Zakon o borbi protiv korupcije). Takođe, ODIHR je pozitivno reagovao na poziv za učešće u daljem radu SB kao savet i pomoć u daljem radu.
– Uzimajući u obzir geopolitički kontekst i potrebu za energetskom samostalnošću, energetska sigurnost i diversifikacija izvora su od najveće važnosti. Srbija je uložila velika sredstva u ove napore i ovo pitanje je u velikoj meri zastupljeno u Reformskoj agendi. Srbija je spremna da stvori uslove za potpunu operativnost gasnog interkonektora Bugarska-Srbija (IBS) izdavanjem konačne i trajne upotrebne dozvole i nastavi sa dodelom kapaciteta za jednog sertifikovanog srpskog TSO-a, koji upravlja celim sistemom prenosa gasa u Srbiji počevši od decembra 2024, i finalizira sporazum sa Rumunijom za izgradnju interkonektora. Srbija se obavezuje da će okončati odgovarajuće postupke za sertifikaciju (razdvajanje) Transportgasa u skladu sa energetskim pravnim tekovinama EU što je pre moguće nakon što dobije mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice o ovom pitanju.
Dodato: Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se do 7. decembra 2024. godine. Predviđeno je da upotrebna dozvola bude izdata do 16. decembra 2024. godine u skladu sa zakonskim okvirom Republike Srbije i propisanom procedurom. Izdavanjem upotrebne dozvole gasni interkonektor Bugarska-Srbija (IBS) biće u potpunosti operativan. Ministri energetike Srbije i Rumunije potpisali su 5. avgusta 2024. Memorandum o razumevanju u vezi sa Projektom izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Rumunija. U okviru ovog Memoranduma o razumevanju definisani su tehnički detalji, kao što su dužina gasovoda sa obe strane uključujući obe deonice na rumunskoj strani, godišnji kapacitet na ulazno-izlaznoj tački, nominalni prečnik, projektovana šipka pritiska itd, implementacija vremenskog okvira i potpisivanje Ugovora o interkonekciji do kraja faze izgradnje. Operativni sastanak je održan 20. avgusta 2024. između zvaničnika srpskih i rumunskih energetskih kompanija i sledeći sastanak je predviđen za narednu nedelju. Pored toga, Srbija je započela izradu tehničke dokumentacije, dok je Detaljni prostorni plan već usvojen.
Što se tiče sertifikacije OPS-a Srbije u gasnom sektoru, Agencija za energetiku Srbije je 27. jula 2024. godine izdala licencu i poslala dokumentaciju Sekretarijatu Energetske zajednice. 21. novembra je dato pozitivno mišljenje uz određene uslove. Ovim se trenutno bave nadležni organi Srbije, a informacije koje zatraži Sekretarijat Energetske zajednice će dobiti mišljenje obezbeđeno u skladu sa regulatornim okvirom i bez odlaganja.
– Srbija je konstruktivno angažovana u Dijalogu Beograda i Prištine i nedavno je ponovo potvrdila svoju posvećenost procesu normalizacije odnosa i obavezala se da će se konstruktivno angažovati u tom procesu kako bi ubrzala napredak. U tom kontekstu, Srbija se obavezala da će u potpunosti primeniti sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa o primeni, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga. Srbija će se uzdržati od bilo kakvog jednostranog poteza koji nije konsultovan sa EU.
– Srbija smatra EU ključnim strateškim partnerom i uvažava bezbednosne efekte koje vizni režim Srbije ima na zemlje članice EU. Srbija je 2022. i 2023. godine preduzela velike korake ka usklađivanju sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizni režim za šest zemalja. Srbija je spremna da dalje usklađuje svoju viznu politiku i već je donela odluku da ponovo uvede vizni režim na četiri, umesto na tri zemlje, što je bila obaveza proistekla iz Reformske agende.
Dodato: Vlada Srbije donela odluku o uvođenju viza za četiri zemlje: Oman, Mongoliju, Katar i Kuvajt 5. decembra 2024.
– Srbija je spremna da se konkretnim koracima, što se nedavno pokazalo u slučaju kada je treća država zatražila ekstradiciju, bliže uskladi sa normama i praksom EU u toj oblasti.
