U utorak, 5. januara nove 2021, poznati srpski rodoljub i dobrotvor Savo Kovačević iz sidnejske Kabramate, proslavio je 102. rođendan uz članove svoje porodice.
Pošto ga već duže vremena nismo videli na bogosluženjima u kabramatskom Sabornom hramu svetog velikomučenika Georgija, čiji je jedan od graditelja, upitali smo njegovog zeta Ljubomira Subotića kako je čika Savo i dobili sledeći odgovor:
– Joco, ovaj čovek se ne menja, živi sam u kući, hoda oko kuće, čita ”Vesti“ svaki dan, a zbog virusa nema ga kod crkve. Ne troši nikakve tablete, čak neće ni Panadol kad ga nešto zaboli, a to je retko. Ja i supruga Anđelija ga obilazimo svaki dan, ona sprema jelo, čisti kuću i obavlja druge kućne poslove – kaže Ljubo.
Čika Savo je rođen 5. januara 1919. u mestu Nova Kršnja, kod Slunja. Posle završene osnovne škole upisuje mornaričku školu 1937. u Šibeniku, gde je stekao čin podoficira za podmornice u Boki Kotorskoj. Kovačević se krajem Drugog svetskog rata našao u Egiptu, a 1944. oženio se Jelenom, s kojom je stigao u Australiju četiri godine kasnije.
Savo i Jelena su u braku dobili sina Mirka i ćerku Anđeliju, onda su došli unuci i unuke: Petar, Anđelija, Dejan, Nataša i Milica, pa praunuci i praunuke Jovan, Izabela, Ema, Damjan i Soni.
Pored važne uloge na podizanju kabramatske svetinje i razvitka tamošnje crkvene opštine, čika Savo je učestvovao i u osnivanju Crkveno-školske opštine Sveti Sava u Mona Vejlu i Varivudu, a za svoj dugogodišnji plodonosni rad u crkvenom životu, kao i zajednici, nosilac je Ordena Svetog Save, koji mu je pre dve godine uručio episkop australijsko-novozelandski Siluan.
I čika Savina supruga Jelena takođe je vredno radila tokom izgradnje kabramatskog hrama, kao i posle, kada je bila prva predsednica Kola srpskih sestara pri kabramatskoj parohiji. Doživela je 94 godine, a pre dve godine preselila se u „Večnu Srbiju“.
Pre početka pandemije korone, čika Savo je redovno dolazio na bogosluženja u Crkvu svetog Đorđa, nedeljom ili praznicima – i to pešice, šetajući pun kilometar od kuće, o čemu su „Vesti“ pisale.
Bože zdravlja i sreće pa da ova pandemija što pre prođe, uvereni smo da će i naš Savo Kovačević u 103. godini ponovo pešice na bogosluženja u crkvu i na druženja u ovdašnjem parohijskom domu.
Na mnogaja ljeta, čika Savo!
