U nastavku serijala o uspešnijim ljudima srpskog porekla koji žive na Petom kontinentu, razgovaramo sa Srđanom Đorđevićem – Srkijem.
Došao je u Australiju sada daleke 1981. godine, a poreklom je iz Niša.
Iako danas uspešan građevinski preduzetnik, Srđan je studirao hemiju, radio u struci, ali bavio se i drugim poslovima, među kojima je vožnja limuzina.
Ipak, Srđan je prvenstveno zaljubljenik u muziku.
Koje instrumente svirate?
– Do svoje 50. godine svirao sam gitaru, ali truba mi je glavni instrument. U stvari truba je, pored harmonike, najpopularniji srpski muzički instrument.
Imate li muzičko obrazovanje?
– Kod nas sam završio nižu i srednju muzičku školu, a ovde sam završio trubu na muzičkom konzervatorijumu. Učio sam klasičnu muziku i džez, a tek kasnije sve ostalo. U principu sam profesionalno hteo da se bavim muzikom, ali ipak mi je to ostao hobi i naravno ljubav.
Repertoar koji svirate?
– Sviramo “evergrin” muziku, starogradske i izvornu narodnu muziku. Moglo bi se reći da sviramo ”skadarlijski“ repertoar. Sviramo i novije pesme, ali ipak malo manje nego poznate hitove s našeg muzičkog podneblja.
Koliko pesama znate?
– Teško je proceniti, ali verujem da znam da sviram oko 4.000 pesama.
Trenutno nastupate u tandemu sa Slavoljubom Pavlovićem – Slavčetom, ali svirali ste i sa drugim umetnicima koji žive i nastupaju u Australiji?
– Svirao sam skoro sa svima. Sa Slavčetom sam preko dve godine i odlično sarađujemo. Uglavnom nastupamo u našim lokalima u Sidneju, ali sviramo i na krštenjima, venčanjima, rođendanima. Od nastupa s poznatim estradnim umetnicima izdvojio bih saradnju sa Miroslavom Ilićem, Anom Bekutom i pokojnim Džejom.
Šta je za takvu vrstu muzike najvažnije?
– Najbitnije je da to volite, ali pre toga da imate dušu, odnosno da imate sluha za muziku. Imate dosta slučajeva da umetnik ne zna da čita note, ali lepo svira, odnosno peva. To je umetnost, kao i svaka druga, u stvari to je najlepša umetnost.
Da li je mlada generacija nasledila talent za muziku, kako se to uobičajeno kaže?
– Sin Aleks odlično svira saksofon, a završio je i klarinet VI stepen sa najvišim ocenama (A+). Ipak, time se ne bavi, osim ih hobija i retko, jer nema vremena.
Kako ste odlučili da se ovde bavite muzikom?
– Ja sam jedno veče sasvim slučajno upao u kafanu, ni pet dolara nisam imao u džepu. To je naravno bilo tek kada sam došao. Odveo me jedan prijatelj u našu kafanu u Njutaunu, to je bila “Romanija In”, koju je držao Momo Dubočanin. Sećam se da smo upali u društvo neke dve devojke i da mi je bilo neprijatno jer nismo imali para. Rekli smo da stvarno planirali da dođemo jer nismo imali novca, ali smo ostali celo veče, jer su one bile pune razumevanja i galantne.
Kako je to bio motiv za ozbiljnije bavljenje muzikom?
– U toj relativno nezgodnoj situaciji okrenem se prema muzici i vidim gomila para kod njih. Iako nisam zbog novca odlučio da se bavim muzikom, taj momenat je bio kao neki “pokretač”. Prvi instrument koji sam kupio bila je gitara, a sećam se da je koštala dvadeset dolara. Počeo sam u Jugalu, polako na gitari i od tada do danas aktivno se bavim svirkom.
Da li je u vašoj karijeri bilo nekih duhovitih scena?
– Dešavalo se da gosti preteraju sa veseljem i pićem, pa je bilo svakakvih scena. Više puta sam sprečio goste da odu pod dejstvom alkohola, pa sam ih lično vodio kući. Dešavalo se da unesemo čoveka u kuću, njegova supruga i ja, a da naredni dan dođe da se zahvali. Nikada nije bilo dosadno.
Šta se promenilo u poslednje vreme?
– Naše mlađe generacije slabije idu po kafanama, manje je druženja, manje je svirke. Nekada smo svirali četiri do pet sedmično, a sada uglavnom vikendom. Ne mogu da kažem da su se ove sadašnje generacije baš otuđile, ali stvari se jesu promenile u tom pravcu da je manje izlazaka i druženja po kafanama, ali da ima dobre svirke i dobrih muzičara u Sidneju i generalno u Australiji – ima.
Kontakt
Ukoliko želite da na vašem veselju osetite duh Skadarlije, pozovite Srđana na 0402 147 148 ili pišete na email: sergedjordjevic12865@gmail.com.
