Nekadašnji trener fudbalera Crvene zvezde Aleksandar Janković, čije stručne kvalitete dobro poznaju i u Belgiji, sreću je 2018. našao u Kini. Gradio je tamo korak po korak reprezentativnu karijeru. Preuzeo je prvo selekciju do U19, pa do 20, 22, 23 godine. Jula 2022. postao je privremeni, a u februaru ove godine i zvanični selektor seniorskog državnog tima. Pred sobom ima jasan cilj – plasman na Mundijal 2026.
U drugoj fazi azijskih kvalifikacija protivnici u grupi su Južna Koreja, Tajland i Singapur. Prvi zadatak je biti među najbolje dve selekcije u toj grupi. Moguće je da od ogromne važnosti bude startni trijumf na gostovanju Tajlandu (2:1). Usledio je zatim poraz kod kuće od favorizovanih Korejaca – 3:0. Upravo ta utakmica beše prva velika u Kini posle pandemije virusa kovid-19.
– Delio sam sudbinu ogromnog broja ljudi, ne toliko stranaca koji su se mahom razbežali tokom tog teškog perioda korone – spontano je krenuo Janković priču za „Vesti“. – Generalno je fudbal bio u nekoj vrsti poluhibernacije. Dueli su održani bez publike, u zatvorenim sistemima. Ekipe su bile smeštene u jednom istom hotelu, bez mogućnosti izlaska napolje. Mnogi nisu mogli da vide svoje familije godinama. U odnosu na zemlje okolo, ne može da se kaže da smo napredovali. Godinu dana reprezentacija nije imala nikakvu aktivnost. Kad se iz toga izađe i dogode se lepi momenti kao što je početak kvalifikacija za SP, sa velikim ambicijama i publikom koja je gladna i reprezentacije, takmičenja, Mundijala, onda se dođe do veoma prijatnog osećanja koje mi svi imamo sada.
Saradnja sa Đurđevićem
U Kini vam se pridružio i Dejan Švaba Đurđević?
– Došao je posle četiri i po godine mog boravka u projektu koji se zvao Azijske igre, u Kini 2022, pa je to pomereno za 2023. zbog korone. Pripremali smo ekipu koja je, s jedne strane, trebalo da svojim kvalitetom i potencijalom izbori dobar plasman na tim Igrama, ali i da regrutuje fudbalere koji bi bili nosioci smene generacija u seniorskoj reprezentaciji. Bio sam motivisan od prvog dana da taj projekat izguram do kraja. Uspevali smo tokom perioda korone da se okupljamo i igramo neke utakmice. Došli smo do toga da ja budem kandidovan za A reprezentaciju, ali da jedan od uslova bude da preporučim nekog za selekciju koju sam vodio, i to šest meseci pre Igara. Kontaktirao sam sĐurđevićem koji je došao i prionuo na posao u selekciji U23. Imali smo sjajnu saradnju, gde je prioritetno bilo da se napravi dobar rezultat na tom takmičenju u Hangdžouu.
Zbog toga, fudbaleri koji su imali pravo da igraju za Dejanovu ekipu, bili su koncentrisani na to.
– Ušli su u četvrtfinale, što je okvalifikovano kao dobar rezultat. Mi smo sada, na početku kvalifikacija za SP, imali deset fudbalera iz te selekcije, a uspeli smo da ostvarimo dobar rezultat. Ceo taj projekat, koji je vrlo dubok i zahtevan, paralelno nam omogućava da, uz rezultat koji je apsolutni prioritet, jer je ambicija Kine da igra na Svetskom prvenstvu posle 20 godina, radimo i smenu generacija. Nesvakidašnje, pomalo i rizično, ali je to deo posla. Trijumf na Tajlandu daje nam vetar u leđa i otvara mnogo opcija za nastavak kvalifikacija.
Sve u sekund organizovano
Za meč sa Južnom Korejom u Šenženu određeno je 17 hotela u kojima je moglo da se odseda po najnižim cenama, a za povratak u grad – 100 autobusa koji navijače voze do pet stanica metroa. Fascinantno.
– Šenžen je kao dve i po Srbije! Sve su distance dugačke, a komunikacija perfektna jer postoje metroi, vozovi, sve što možemo da zamislimo. Ima čak nekoliko stadiona u samom gradu, od kojih svaki ispunjava uslove za igranje velikih utakmica. Taj transport je, u stvari, transport do grada gde oni mogu da presedaju dalje. Sve je u Kini organizovano savršeno, detaljno, u sekund. Ništa se ne prepušta slučaju.
Gosti su opravdali ulogu favorita u grupi.
– Južna Koreja je sastavljena od istinskih zvezda svetskog fudbala. Mahom su svi u Premijer ligi osim Kang-In Lija, koji je u 21. godini standardan u Pari Sen Žermenu.
Pauza je sada, zbog Azijskog kupa u Kataru, kratka:
– To je dobro. Imali smo poprilično gust kalendar. U septembru, oktobru i novembru smo odigrali po dve utakmice. Pripreme za Azijski kup koji je ekvivalent EP počinju 15. decembra. Prvu utakmicu imamo 13. januara u Dohi protiv Tadžikistana. Sve ekipe se za ovo takmičenje pripremaju vrlo ozbiljno i ulaze sa maksimalnim ambicijama, pa tako i mi. Posle novembarskog ciklusa, uz bodove sa Tajlanda, imamo i ogromno samopouzdanje. To je dobar miks koji nam daje pravo da se nadamo i kreira prijatnu radnu atmosferu za start priprema. Želimo da na Azijskom kupu doguramo što dalje.
Invazija Brazilaca, Engleza…
Pričajući o azijskim selekcijama, Janković apostrofira:
– Uzbekistan je jak već neko vreme. Njihova A reprezentacija sa selektorom Srećkom Katanecom, s kojom smo nedavno odmerili snage u prijateljskom duelu. Veoma je dobro „spakovan“ sastav sa fudbalerima koji su dugo zajedno, imaju sve moguće rutine, više liče na klub. Takozvane male, potcenjene reprezentacije kao Malezija, Tajland, Indonezija, strahovito su napredovale u poslednjih pet godina – što zbog dovođenja stranih trenera, što zbog davanja državljanstva stranim fudbalerima. U svim tim selekcijama sad imate minimum dva-tri Brazilca, iz Engleske ih ima dosta. U Maleziji je nekoliko fudbalera iz Belgije.
Ne radi se, kaže, samo o onima na zalasku karijere.
– Na primer, Dion Kuls koji je igrao u Brižu i u Mitjilandu. Rođen je 1996, u najboljim je godinama. Verovatno su mi se ostali reprezentativni putevi zatvorili, nije u Belgiji mogao da se probije. Ima malezijske korene i opredelio se za njih. Takmičenje zbog svega toga postaje vrlo interesantno. Izuzetno se smanjio broj rivala koje možete relativno lako da savladate.
Stilovi fudbala su, kaže, izuzetno definisani.
– Liban, Palestina, Oman, Jordan gaje fizički fudbal i na to prave razliku u odnosu na Istočnu Aziju – na Kinu, Tajland, Maleziju. Zemlje bivšeg SSSR-a imaju fudbalsku kulturu više orijentisanu prema Rusiji. U okviru tih stilova postoji klasifikacija ko ima jaču ligu, budžete i ambicije. U jednoj utakmici, međutim, svako svakog može da dobije, ako izuzmemo nekoliko najjačih selekcija kao što su Japan, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Iran, Australija. U prošlim kvalifikacijama su se dešavala iznenađenja poput pobede Omana nad Japanom u Tokiju – 1:0. Što vreme više odmiče, sve je manje iznenađenje da neki, uslovno rečeno, mali savlada velikog.
Janković, za kraj razgovora, ističe:
– Želeo bih da mi Srbi koji radimo u Kini otvorimo vrata još nekim našim novim ljudima
Čeka se nov priliv stranaca
O aktuelnom trenutku kineskog klupskog fudbala:
– Finansijska kriza je bila jaka i mnogi klubovi nisu uspeli da je „prežive“. Pravila su vrlo striktna, Kina ne toleriše bilo kakva odstupanja. Vrhunac apsurda je 2019. i titula koju je osvojio Đangsu, pa je sutradan prestao da postoji. Dvostruki šampion Azije Gvanžu Evergrande, koji je bio najveći projekat gde su bili Lipi, Skolari, odlični fudbaleri, jedva da se nije rasformirao. Ispali su u Drugu ligu i tavore.
Kina je, međutim, supersila, moćna zemlja…
– Zbog toga, sve to što ne izgleda sad na onom nivou kao što je bilo u zlatno vreme, od 2015. do 2019, vrlo brzo, jednim telefonskim pozivom može ponovo da se deblokira. Kao što su nekad u Kinu pohrlili Lipi, Kanavaro, Drogba, Taliska, Hulk, Tevez… pa isto tako nestali osim Oskara koji je „poslednji Mohikanac“. Ovo je bila prva sezona u kojoj je vraćen stari način igranja – pred publikom, kod kuće i na strani. Očekuje se da sledeća sezona bude bolja, da budžeti budu veći, stabilniji… Da neki bolji stranci ponovo krenu da dolaze i da se omogući veći broj njih. Kina jeste u momentu koji nije idealan, ali ne treba potceniti moć sistema i države, njihov kapacitet da „preko noći“ reše velike probleme i da ta liga osvane u potpuno novom ruhu od marta.
Hvang nije individualac
In Bom Hvang, skupoceno Zvezdino pojačanje, bio je nedavno odličan u pobedi Južne Koreje protiv Kine.
– Voleo bih ga ga vidim u takvom izdanju i u crveno-belom dresu – uz osmeh će Janković. – Dobro, ne mogu da kažem ni da je loš u Zvezdi. On je sjajan fudbaler, sa pravim mentalitetom tog podneblja. Njegov DNK se savršeno uklapa na „Marakani“. Po profilu i ulozi u timu, nije neko ko će sam da prelama utakmice i postiže po dva, tri ili pet golova. On je savršeni deo jednog mozaika i može da funkcioniše samo kad i sve ostalo štima kako treba.
Večiti derbi melem na jesen
Razočaran je Saša, kao i svi kojima je srce crveno-belo, ispadanjem Crvene zvezde iz Evrope odmah posle grupne faze Lige šampiona:
– Izuzetno ambiciozno su ušli u ovu sezonu – i po izjavama, i po budžetu i po prelaznom roku. Doveden je novi trener sa stručnim štabom i veliki broj novih igrača. Kada takvim, konkretnim potezima ulazite u sezonu u kojoj ste po prvi put direktno plasirani u grupnu fazu LŠ, sigurno je da ne možete da budete zadovoljni poslednjim mestom u grupi i eliminacijom iz Evrope. Kada platite napadača četiri miliona evra, činite to s idejom da će on postizati golove u Ligi šampiona i pomoći ekipi da prezimi u Evropi. Nažalost, to se nije desilo.
Na ljudima u klubu je, kaže, da izvedu prave zaključke i podignu ekipu pred prolećnu sezonu.
– Bolje reći, pred 20. decembar i derbi sa Partizanom – sam sebe je ispravio Janković. – Eventualnim trijumfom na terenu večitog rivala, Zvezda ima šansu da zimu dočeka na čelu tabele. To bi predstavljalo melem na brojne rane nastale tokom dosta turbulentne jeseni.
Verujem u Đorđevića
Zanimljivo je da je i na čelu košarkaške reprezentacije Kine Srbin, slavni Aleksandar Đorđević:
– Nismo, nažalost, imali vremena ni da se vidimo, ni da se čujemo. Rasporedi su nam drugačiji, a Kina je ogromna zemlja, pa, ni poslovno a ni geografski, nismo bili u prilici da se sretnemo. Bez obzira na to, pratio sam duele košarkaša Kine i na SP i na Azijskim igrama. Žao mi je što je rezultat ovoga puta izostao, ali ne sumnjam u moć Saletovog znanja i njegovu sposobnost ubeđivanja igrača u svoje principe i moderne trendove. Navijam za njega i želim mu na čelu reprezentacije sve ono što i samom sebi.
Bez slobodnog vremena
Zamoljen da ukratko dočara jedan svoj dan u Kini, srpski stručnjak nije izašao iz sfere fudbala:
– Kompletan dnevni raspored je vezan za posao. Praćenje igrača, gledanje utakmica Prve i Druge lige, komunikacija sa klubovima i trenerima, kao i sa FS Kine. Nema slobodnog vremena, nema gubljenja fokusa, nema distrakcija. Skoncentrisan sam na rezultat i uveren da postoji grupa ljudi oko mene koja deli iste vrednosti i ubeđenja. Moj svaki dan je posvećen konačnom cilju, odlasku na SP 2026. Sve ostalo je trenutno u drugom planu.
Muke sa jezikom
O kineskom jeziku i komuniciranju…
– Stranci mi kažu da je pet godina neki momenat kada počinjete polako nešto da razaznajete, tako da, možda se i to desi, ko zna. Znam osnovne termine – brojeve, boje, gradove… Mogu da naslutim o čemu se priča negde za stolom. Kineski jezik je, međutim, toliko složen, komplikovan, toliko verzija i dijalekata ima. U samoj Kini se priča više različitih jezika koji se međusobno uopšte ne razumeju.
Narod veruje u nas
Upitan da izdvoji pojedinačno najveće adute reprezentacije Kine, selektor je, ipak, izbegao pominjanje konkretnih imena:
– Najznačajniji adut Kine u ovim kvalifikacijama će biti snažan timski duh, požrtvovanost svakog člana za ekipu i spremnost da se ne štede napori za dobro ekipe. Utakmice koje smo odigrali u novembru pokazuju da smo na pravom putu i da kineski narod polako počinje da se identifikuje sa borbenim duhom nacionalnog tima. Snaga te sinergije između ekipe i naroda je teško merljiva, pošto je potencijal nesaglediv.
