Ambasador Ukrajine u Albaniji Vladimir Škurov poručio je krajem prošle nedelje da je priznavanje Kosova „pitanje vremena“.
Izjava je izazvala polemiku zato što je usledila neposredno posle Samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Tirani na kome je izglasana Deklaracija u kojoj je istaknuta nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica od 1991. godine.
– Cenimo pomoć Kosova. Priznavanje Kosova je na dnevnom redu. Ništa nije nemoguće, ali smo trenutno više fokusirani na to kako da se izvučemo iz vatrenog ognja. Pitanje priznavanja Kosova je više političkog karaktera, gde se mora uzeti u obzir nekoliko elemenata koji se možda ne pojavljuju uopšteno – poručio je Škurov posle Samita u Tirani.
„Veliki udarac za Srbiju“
Ubrzo je stigao odgovor i iz Ambasade Ukrajine u Srbiji da „stav Ukrajine ostaje nepromenjen i zasniva se na bezuslovnom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država unutar njihovih međunarodno priznatih granica“.
Profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić ocenjuje da bi ukrajinsko priznanje Kosova bilo veliki udarac za Srbiju i posledica lobiranja, ali sumnja da će se to i dogoditi jer bi takav potez drastično naštetio poziciji ove države u jeku rata sa Rusijom.
Komentarišući najavu ambasadora Ukrajine u Albaniji Škurova, Životić kaže za Kosovo onlajn da je reč o “bombastičnoj i neočekivanoj izjavi” koja je “iskliznuće iz glavnog toka ukrajinske spoljne politike”.
– Teško je reći da li je to iskliznuće slučajno ili namerno. U Ukrajini postoji struja koja se zalaže za priznanje kosovske nezavisnosti. Teško je reći koliko je ta struja pod uticajem aktuelnih događaja, a koliko je reč o izvesnim lobističkim strukturama unutar samog Kijeva. Ono što je važno napomenuti je da se radi pre svega o opozicionim političarima koji su čak pokretali i nekoliko incijativa u tom pravcu – kaže Životić.
„Ukrajini trenutno ne odgovara priznanje Kosova“
Objašnjava da je jedna inicijativa trebalo da se razmata u ukrajinskom parlamentu, ali da nije prošla u nadležnom odboru, dok je u drugom slučaju organizovana peticija, ali ni ona nije uspela.
Životić ističe da su sasvim jasni razlozi zbog kojih Ukrajini u ovom trenutku ne bi odgovaralo priznavanje Kosova.
– Ako se uzme u obzir prosta činjenica da se Ukrajina trenutno suočava sa aneksijom delova svoje teritorije od strane Rusije, i to postojano od 2014. godine do danas, svakako da bi to predstavljalo svojevrstan potez koji bi drastično naštetio njenoj poziciji pre svega u odnosu na Rusiju, ali i na glavne aktere na međunarodnoj sceni – navodi Životić.
„Rusiji bi priznanje odgovaralo“
Dodaje da je i za Srbiju važno da ne dođe do tog priznanja.
– Izuzetno je za Srbiju važno da se to ne desi iz nekoliko razloga. Pre svega, priznanje kosovske nezavisnosti od strane još jedne evropske zemlje, velike – mnogoljudne države, pritom veoma bliske slovenske, dominantno pravoslavne, bio bi veliki udarac za Srbiju u ovom trenutku. Na drugoj strani, pozicija Srbije u odnosu na Rusiju bi se na neki način izmenila. Rusiji bi svakako odgovaralo takvo priznanje jer bi na taj način bile drastično poljuljane ukrajinske pozicije ne samo u Beogradu, već i u regionu. Na taj način bi opet dobili i određeni argument za opravdanje onoga što je trenutna ruska politika u odnosu na Ukrajinu – smatra Životić.
Po njemu, najbolji scenario po Kosovo bilo bi da Ukrajina otvori u Prištini predstavništvo ispod nivoa ambasade, ali da su i za to male šanse.
– S obzirom na to da se Ukrajina nalazi u ratu i da su njeni prioriteti mnogo širi i drastično se razlikuju od ovih koje bi želele prištinske vlasti, teško je to očekivati. Mada treba napomenuti da niz zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost imaju predstavništva različitog ranga, nivoa i različitih zadataka u Prištini – zaključuje profesor Životić.
„Neće odlučivati Ukrajina, već SAD i EU“
S druge strane, politički analitičar Visar Zani iz Prištine ocenjuje za Kosovo onlajn da ukrajinsko priznavanje Kosova jeste komplikovan i proces povezan sa geopolitičkim dešavanjima u regionu i svetu, ali da zasluge neće imati ni Ukrajina ni Kosovo jer će to biti politička odluka SAD i EU.
Naglašava da već postoje pozitivni pomaci, a da je suštinski nebitno da li će Ukrajina priznati Kosovo sada ili po okončanju rata sa Rusijom.
Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje da pitanje priznanja Kosova još dugo neće biti tema za Ukrajinu.
Objašnjava da je za Srbiju veoma važno da Ukrajina ne promeni svoj stav zato što bi to moglo da proizvede lančanu reakciju u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Upitan da li izjavu ukrajinskog ambasadora treba tumačiti kao moguću najavu otvaranje diplomatske misije ove zemlje u Prištini, Đukić kaže da je to moguće.
– Ali Ukrajina time ne bi nešto posebno dobila. Moguće da bi to značilo za Prištinu s obzirom da je ona potpuno stala na stranu Ukrajine – kaže Đukić i podseća da slične misije, ispod nivoa ambasada, u Prištini imaju i mnoge druge države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
