„EU se pridržava svog pristupa „meke moći“, očigledno još uvek verujući da će potencijalno članstvo u EU negde u sledećem veku dovesti do ispunjenja njenih zahteva sada“, napisao je u autorskom tekstu za Tanjug bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri.
Montgomerijev tekst o analizi trenutne situacije na Balkanu prenosimo u celosti:
„Sada je 28 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma i 24 godine od završetka NATO bombardovanja u tadašnjoj bivšoj Jugoslaviji. Osnovni ishod borbi, sporazuma koji su okončali borbe i rezultirajuća zapadna politika bilo je stvaranje dve potpuno propale države: Bosne i Hercegovine i Kosova. U osnovi oba slučaja je nepokolebljiva odlučnost zapadnih zemalja da uspostave funkcionalna multietnička društva u svakoj. To je u stvari glavni politički cilj EU i SAD u ovom regionu.
Problem je što je nasilje koje je učinjeno u oba slučaja bilo tako užasno i traumatizirajuće da insistiranje na ovom pristupu nije uspelo. U stvari, etnički odnosi na Kosovu i u Bosni i Hercegovini su u suštini loši sada kao što su bili pre 30 godina. Postoji stara bugarska izreka: „Došli smo do samog dna, ali još kopamo!“.
Nažalost, ovo upravo ilustruje pristup Zapada i njegovih raznih izaslanika i ambasadora.
EU se pridržava svog pristupa „meke moći“, očigledno još uvek verujući da će potencijalno članstvo u EU negde u sledećem veku dovesti do ispunjenja njenih zahteva sada. Glavna pretnja miru na Balkanu sada je Kurti. Njegova najveća želja je da se Srbija dovoljno isprovocira da pošalje vojnu silu na Kosovo.
Dok EU i SAD vide provokacije i prepoznaju opasnost, izgledaju paralizovane i nesposobne da učine bilo šta da to zaustave. Ovo je očigledna slabost politike SAD/EU. Umesto da shvati da Zapad treba da smisli neke različite pristupe politici, on se iznova vraća na verzije svog osnovnog, neizvodljivog pristupa. Krajnji rezultat je da Balkan ostaje nestabilno područje sa veoma visokim potencijalom za nasilje.
Od NATO bombardovanja 1999. istraživanja javnog mnjenja u Srbiji dosledno prikazuju Rusiju kao najpopularniju zemlju, a SAD kao jednu od najnepopularnijih. Ta činjenica nije sprečila SAD da veoma dobro rade sa Srbijom dve ili više decenija. To sada ne bi trebalo da je zaustavi. Ima onih u SAD, kao što se vidi u člancima Njujork Tajmsa, a sada čak i Si-En-En-a, koji zauzimaju pojednostavljeno, negativno mišljenje o Srbiji. Ovo snažno ohrabruju svi oni koji se zalažu za Kosovo, jer to pomera problem sa Kurtijevog ponašanja i usmerava ga na Srbiju.
Ono što je zaista interesantno je oživljeno interesovanje za Pokret nesvrstanih u čijem stvaranju je pomogao Tito. U mnogim zemljama raste nostalgija za tim, a čini se da sadašnja vlada pokušava da usvoji politiku koja favorizuje taj pristup. S obzirom na intenzitet osećanja zbog ukrajinsko-ruskog rata, ovo je razbesnelo mnoge ljude na Zapadu koji imaju pristup „Ti si sa mnom ili protiv mene“. Razumem i takođe razumem da Srbija plaća a cenu za svoj stav. Sve što mogu da kažem je da je vaša vlada u izuzetno teškoj situaciji i želim joj puno sreće u tome“, naveo je Montgomeri.
